УН: Свијет ушао у период глобалног банкрота воде
Према извјештају, око 70 одсто слатке воде коју људи користе одлази на пољопривреду, а више од половине глобалне хране узгаја се у подручјима гдје су залихе воде у опадању или нестабилне.
Како је наведено, климатска криза погоршава проблем отапањем ледених глечера и узрокујући нагле промјене између екстремно сушних и влажних периода.
Половина великих свјетских језера смањила се од раних деведесетих година, а чак су и нације богате водом, попут Велике Британије, у опасности због зависности о увозу хране и других производа за чију је производњу потребна вода.
Наглашено је да проблем прекомјерне употребе и загађење воде мора да буде хитно ријешен јер нико не зна када би се цијели систем могао урушити, што би имало посљедице на мир и друштвену кохезију, пише британски "Гардијан" позивајући се на извјештај.
Наведено је да су многа друштва дуго користила воду брже него што се она могла природно надокнадити у ријекама и тлу.
Такав резултат је свијет у којем 75 одсто људи живи у земљама квалификованим као водно несигурне или критично водно несигурне, а двије милијарде људи живи на тлу које тоне због урушавања подземних водоносника.
Прекомјерно искориштавање подземних вода узроковало је слијегање градова широм свијета - Рафсањан у Ирану тоне 30 центиметара годишње, Туларе у САД за око 28, а Мексико Сити за око 21, а погођени су и други велики градови попут Џакарте, Маниле, Лагоса и Кабула.
Међу највидљивијим знаковима водног банкрота, наводи се у извјештају, јесте 700 вртача које прекривају интензивно обрађивану равницу Конија у Турској.
Човјечанство је драстично смањило количину доступне воде и уништавањем природних залиха, попут мочвара, као и загађивањем водених путева, а у посљедњих пет деценија уништена су мочварна подручја величине ЕУ.
Извјештај позива на темељно преиспитивање начина на који се вода штити и користи широм свијета.