Упозорења логопеда на негативне посљедице дигиталних технологија на развој дјеце
Она је напоменула да употреба екрана може негативно да утиче на говорно-језички, психомоторни, когнитивни, емоционални и социјални развој, због чега је важно реаговати на вријеме и потражити савјет стручњака.
Голијанинова је рекла да је данас готово немогуће у потпуности изоловати дијете од дигиталног свијета, који је присутан у свим сегментима савременог живота, али је могуће контролисати од којег узраста ће дигитални садржаји бити доступни дјетету, као и мјеру и начин њихове употребе.
Она је појаснила да се за дјецу узраста од три до пет година препоручује ограничена употреба дигиталних садржаја, искључиво у присуству одрасле особе.
- Родитељи или старатељи требали би да помогну дјетету да вербализује оно што гледа, постављајући питања и подстичући разговор. Посебно се савјетује избјегавање садржаја који се брзо смјењују, као и оних који садрже насилне или непримјерене сцене - указала је Голијанинова.
Према њеним ријечима, бројна истраживања указују на повезаност дуготрајне употребе дигиталних уређаја са појавом гојазности, поремећајима пажње и концентрације, кашњењима у психомоторном и говорно-језичком развоју, као и отежаног или изосталог развоја матерњег језика.
- Забиљежени су случајеви у којима дјеца раног узраста користе стране језике, механички понављају садржаје из реклама или видео-клипова које свакодневно гледају, без разумијевања њиховог значења. Такође, уочава се смањење самопоуздања код дјеце, губитак интереса за кретање, истраживање и игру, као и слабљење интересовања за реалне, животне садржаје - навела је Голијанинова.
Она је напоменула да се дигитални детокс намеће као једно од најлогичнијих и најефикаснијих рјешења, као и да одређена истраживања показују да, након потпуне обуставе кориштења екрана, код неке дјеце долази до значајног побољшања социјалних интеракција већ неколико мјесеци након започињања дигиталног детокса.
Голијанинова је рекла да је релативно честа пракса да се дигитални уређаји користе током оброка, успављивања, вожње аутомобилом или чак током заједничке игре родитеља и дјетета, што се не препоручује, јер се на тај начин омета развој комуникације, емоционалне повезаности и пажње.
Она је истакла да је посебну пажњу потребно посветити и пасивној изложености мултимедијалним садржајима, као што је стално укључен телевизор у простору у којем дијете борави.
Голијанинова је рекла да се родитељима препоручује да разговарају са дјецом о дану проведеном у вртићу или школи, подстичу изражавање емоција кроз разговор и игру, као и да упражњавају шетње и боравак на отвореном.
- Читајте заједно, пјевајте и смишљајте креативне игре. Оживите игре свог дјетињства, позивајте пријатеље на дружења и заједничке активности, водите дјецу у позориште и на културне догађаје прилагођене њиховом узрасту... Дозволите дјеци да учествују у свакодневним животним активностима - поручила је Голијанинова.