Милисав: Додик је изабрао пут суверенизма, традиционалних вриједности и заштите националних интереса
Милисав је као највећи парадокс навео то што они који Додику годинама проричу политички крај не успијевају да схвате да његов политички опстанак није случајност, нити пука тврдоглавост.
- То је резултат стратешког размишљања, политичког искуства и ријетке упорности да се плови против струје када је то потребно - оцијенио је Милисав у ауторском тексту за портал "Принцип њуз".
Према његовим ријечима, управо зато, упркос сталним нападима Додик остаје један од ријетких лидера у региону који је изнова доказивао да разумије глобалне токове боље него многи који га критички анализирају.
- Његова политичка каријера није производ среће већ визије, храбрости и способности да у временима највеће буке и прашине види оно што други игноришу - нагласио је Милисав.
Он је додао да је понекад готово забавно, скоро карикатурално, читати квази анализе и изјаве разних федералних, али и опозиционих политичара и медија који већ 20 година најављују "скори крај" политичке каријере предсједника Милорада Додика, његов "пад у изолацију", "губитак утицаја" или "погрешну политику".
- Сваки пут када му предвиде политички суноврат изборна реалност их демантује - истакао је овај дипломата.
Тај несклад између њихове жеље и чињеница, указао је Милисав, најбољи је доказ колико дубоко потцјењују човјека који је, свиђало се то некоме или не, један од најискуснијих и највјештијих политичара и државника у овом дијелу Европе.
Милисав је истакао да се ово нарочито односи на Додикову спољну политику која се свакако најдиректније рефлектује на унутрашње прилике.
Према његовим ријечима, довољно је побројати само неколико његових одлука и политика које је, у последње двије деценије, са сарадницима донио и реализовао да би се то доказало.
- Када је Русија доживјела најтврђу дипломатску изолацију у модерној историји, Додик није одступио од односа са Владимиром Путином. Не зато што је то било једноставно, управо супротно било је најтеже, већ зато што је схватао дубље процесе у међународним односима, нарастући глобални сукоб концепата и важност стабилних савезништава - сматра Милисав.
Исту ту врсту стрпљења и политичке храбрости, навео је он, Додик је показао и у односу са премијером Мађарске Виктором Орбаном.
- Док је мађарски премијер у европским медијима и бриселском естаблишменту био представљан као "црна овца ЕУ", Додик је препознао нешто што су многи тек касније уочили - да Орбан гради дугорочни политички модел, да Мађарска јача своју позицију и да европски токови неће заувијек остати онакви каквим их је либерални естаблишмент замишљао - нагласио је Милисав.
Он је напоменуо да су побједе Роберта Фица у Словачкој и Андреја Бабиша у Чешкој додатно оснажиле овај приступ.
- У периоду када су широм Европе политичари махали палестинским заставама, често из чистог политичког конформизма, Додик је заступао право Израела на одбрану наглашавајући легалистичке принципе, а не трендове. То је позиција која није била популарна, али је била досљедна и утемељена - подвукао је Милисав.
Он је напоменуо да је посебно значајан дио Додикове политичке конзистентности која се огледа у односу према Србији.
- Током читаве каријере, без обзира на то ко је у Београду био на власти, Додик је његовао стабилне, коректне и институционално уређене односе са демократски изабраним руководством Србије - рекао је Милисав.
Он је подсјетио да је Додик подржавао и искрено се радовао сваком успјеху и јачању Србије, свјестан да је снажна Србија темељ стабилности цијелог региона, али и кључни ослонац Републике Српске.
- Та политика досљедности дошла је до пуног изражаја у претходној деценији, у сарадњи са предсједником Александром Вучићем, са којим је изградио однос узајамног уважавања и политичке координације, увијек инсистирајући на миру, стабилности и очувању заједничких националних интереса - истакао је Милисав.
Најјаснији примјер храбрости политичке храбрости, рекао је он, јесте отворена подршка Доналду Трампу у моменту када је читав западни медијски и невладин апарат на свакодневном нивоу сатанизовао америчког предсједника.
- Додик није оклијевао јер је препознао да свијет улази у нову фазу, да се мијења америчка спољна политика и да долази ера реализма. Данас, када многе државе отворено прелазе на политике које је Трамп заговарао, јасно је да је Додиков став био стратешки, не импулсиван - оцијенио је Милисав.
И зато је, како је навео, погрешно Додикове потезе називати и оцјењивати хазардерским или коцкарским.
- Можда су дјеловали дрско или неуклопиво у тренутни ток, али су, испоставило се, увијек били засновани на процјени, дугорочној анализи и планском позиционирању - напоменуо је Милисав.
Он је указао да многи виде само ону народну страну Милорада Додика, човјека који зна запјевати на саборима, који дијели емоције са народом и који се не стиди да буде оно што јесте, али се често занемарује да је Додик дипломирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду и то у времену када је то значило озбиљно образовање и системску политичку припрему.
- Превиђа се да је Милорад Додик не само учесник, већ и креатор савремене српске историје. Иза њега су године и деценије у којима је Републику Српску водио кроз немогуће услове - испратио је низ високих представника, очувао полицију Републике Српске, заштитио имовину Републике Српске, водио Српску кроз поплаве, економске кризе, санкције и политичке блокаде...Све то без одступања од основног циља да институције Републике Српске остану цјеловите, функционалне и стабилне - истакао је Милисав.
Према његовим ријечима, када се погледа уназад, свако питање на коме је био нападнут, од односа с Русијом, преко Орбана, Израела, Србије, Трампа, до унутрашњих политика - на крају се показало тако да је увијек без изузетка био у праву.
Милисав је истакао да је то резултат стратешког размишљања, политичког искуства и ријетке упорности да се плови против струје када је то потребно.
Он је додао да, управо зато, упркос сталним нападима, Милорад Додик остаје један од ријетких лидера у региону који је изнова доказивао да разумије глобалне токове боље него многи који га критички анализирају.
- Његова политичка каријера није производ среће већ визије, храбрости и способности да у временима највеће буке и прашине види оно што други игноришу. Управо због тога ће разни Шмитови, Бореновићи, Конаковићи и ини морати још дуго да се надају и узалудно чекају политички крај Милорада Додика - поручио је Милисав.