Нови удар на кућни буџет - да ли је оправдано поскупљење хљеба и пекарских производа? (ВИДЕО)
Док млинари и произвођачи тврде да је до поскупљења дошло због повећања цијена свих улазних фактора, синдикат наводи да је у питању нови покушај стварања екстрапрофита.
Стихијска поскупљења, истичу грађани, веома брзо "поједу" сваку додатну марку у њиховом новчанику. А за хљеб, по свему судећи, ускоро ће бити потребна нова рачуница. Оправдања, кажу, нема.
- Није оправдано. Сви ће они покушати сада. Струја треба да поскупи, па су они већ урачунали да је поскупјела. То је врло неозбиљно - каже један од грађана.
Док цијене брашна мирују, цијене производа у раскораку. Из републичког синдиката наводе да је ријеч о лову у мутном.
- Ми смо гледали колико је цијена килограма брашна коју они купују, трговине које им продају на велико, па колико се може произвести од тог килограма брашна, па колико коштају ти производи када дођемо у продавницу да купимо. Евидентно је да оно што јесте почетна цијена брашна и крајња цијена под којом су продали производ од те киле брашна, њихова зарада је 8 пута већа и то показује интенције ка екстрапрофиту - рекла је Божана Радомир, стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката Републике Српске.
Да је ријеч о екстрапрофиту мишљења су и у Удружењу за заштиту потрошача.
- Када говоримо о цијенама на свјетској берзи, цијене пшенице и слично, онда цијена хљеба и у Републици Српској и у Србији би требала бити приближна, а не да у Србији имамо скоро дупло јефтинију цијену у односу на хљеб у Српској - навео је Драган Јошић, предсједник Удуржења за заштиту потрошача "Реакција" Бањалука.
Егзактне податке за претходни период приказао је и Завод за статистику.
- Када говоримо о килограму пшеничног брашна, у децембру 2024. износио је 1,62, док је у децембру 2025. године износио 1,65. Поред тога, имамо цијене килограма полубијелог хљеба који је у децембру 2024. износио 3,86 док је у децембру 2025. износио 3,92- каже Огњен Игњић, стручни сарадник за међународне пројекте и сарадњу, Завод за статистику Републике Српске.
Економисти јасни, ријеч је о диспропорцији. Најављене цијене, истичу, нису оправдане, али ни пропорционалне са кретањима на свјетском тржишту.
- У години у којој биљежимо пад цијена хране на свјетском тржишту, прије свега житарица, када долази до пада цијене нафте, негдје око 20 посто у 2025. години. И када смо имали повећање минималне зараде које није изнад 10 посто, онда имамо повећање цијена тих производа које апсолутно не може бити оправдано растом тих трошкова, јер они имају маржу до 8 посто, тако да раст зарада може да доведе највише до једног процента раста укупних трошкова - рекао је економиста Предраг Млинаревић.
Подсјећају да не примају сви запослени минималну плату, а све и да је сваки запослени на минималцу, проценат раста, по простој рачуници ни тада не би могао да пређе један одсто.