Годишњица Кумановског споразума

На данашњи дан прије 13 година, представници СР Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову, Војно-технички споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Тиме су окончани напади НАТО-а на Савезну Републику Југославију, а на Космету су, на основу Резолуције 1244 Савјета безбједности УН, распоређене међународне снаге. Споразум су на војном аеродрому код Куманова, потписали командант Кфора британски генерал Мајк Џексон у име међународних снага Кфора, генерал Војске Југославије Светозар Марјановић у име владе СРЈ и генерал МУП-а Србије Обрад Стевановић у име владе Србије. У југословенској делегацији налазили су се и генерали Благоје Ковачевић и Бранко Крга, и Драгослав Вујовић из Министарства спољних послова СРЈ. Дан послије потписивања споразума, престало је Нато бомбардовање Југославије послије 78 дана, а снаге Војске Југославије и МУП-а Србије почеле су повлачење са Косова и Метохије, које је према споразуму трајало 11 дана. Кумановским споразумом створена је и Копнена зона безбједности, која је формално још увијек на снази, чија је дубина пет километара, од административне линије покрајине и централне Србије. До 2001. године у КЗБ су могли да се налазе само лако наоружани припадници полиције, а од окончања сукоба на југу Србије, у Зони се налазе и припадници војске и полиције. За спровођење Кумановског споразума на терену, надлежна је Заједничка комисија за имплементацију, коју чине представници Кфора, Војске Србије и МУП-а Србије, а организују се и састанци команданта Кфора и Начелника Генералштаба Војске Србије. У циљу повећања безбједности, јединице ВС и Кфора организују заједничке истовремене патроле. Споразум је дефинисао и Ваздушну зону безбједности, која је 1999. године дефинисана на 25 километара, а 2001. је смањена на пет километара, од административне линије у дубину територије централне Србије. У Нато бомбардовању СРЈ које је почело 24. марта 1999. више од 2.000 људи је погинуло, а готово 5.000 рањено. Тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.