Чудотворна икона Пресвете Богородице - Чајничка красница, утјеха, исцјељење и заштита (ВИДЕО)
Народ је многопоштовану икону бранио и у Другом свјетском рату, од усташа и италијанских фашиста.
Три и по године скривана је у црквама и пећинама што је све записано у књизи "Пут иконе Чајничке Краснице у Другом свјетском рату".
Постоје мјеста у којима је од априла 1943. године скривана чудтворна икона Богородице. Чували су је од пљачкашке усташке "Вражје-ханџар" дивизије и италијанских окупатора који су хтјели да је украду и однесу у Рим.
Скривана је од Чајнича, Стречања код Пљеваља, Околишта код Фоче и најдуже у пећини у чајничком селу Трпиње.
У књизи стоји да је све трајало три и по године, у чему су највећу жртву поднијела братства Машића и Поповића.
- Иако је постојала могућност да је пренесу у Београд народ Чајнича је преузео сав терет на себе и они су свједочили да нису они сачували икону него она њих - навео је ђакон Угљеша Скоко, коаутор књиге "Пут иконе Чајничке Краснице у Другом свјетском рату".
По завршетку Другог свјетског рата враћена је у Чајниче и с обновом храма подигнутог у њезину част православни и вјерници других вјера се пред њом моле.
Свештенство записује бројна свједочанства.
Међу њима и од једног Паљанина који је уљем из кандила које служи испред чудотворне Богородице излијечио тешко обољеле крвне судове.
- Почео је да маже обољелу ногу с тим уљем и постепено нога је почела да добија нормалну боју и тако је тај здравствени проблем санирао - истакао је протојереј Драгиша Симић, старјешина Храма Успења Пресвете Богородице у Чајничу.
О овом и бројним чудесним исцјељењима говорило се у Фочи на промоцији књиге "Пут иконе Чајничке Краснице у Другом свјетском рату", аутора Угљеше Скока и Синише Ћехе.