Каран: Да ли БиХ губи свој уставни идентитет?
Колумну професора Карана Срна преноси у цијелости:
Република Српска је потписивањем Дејтонског мировног споразума пристала на сложену конфедерално-федералну БиХ, уносећи своју државност у нови међународно верификовани уставни поредак.
Дејтонски споразум је био чин државноправног компромиса, а не укидања државности Републике Српске, која је у том процесу добила међународноправну верификацију и уставно гарантован статус државотворног субјекта.
Женевски и Њујоршки принципи, који су претходили Дејтону, представљају предуставни консензус и извор уставног идентитета БиХ.
Они су уграђени у Анекс ИВ Дејтонског споразума и чине суштину уставног бића БиХ.
Дакле, уставни идентитет БиХ чине сљедећа начела и вриједности: сложено државно уређење чија је посљедица стриктна подјела надлежности, равноправност ентитета и конститутивних народа, консензус као основ одлучивања, паритет и механизми заштите виталних интереса ентитета и народа.
Уставни идентитет је непромјењива категорија. Он се не може мијењати чак ни уставним амандманима, а камоли одлукама уставних судова.
Међутим, тридесет година након Дејтона, непрекидно траје системски осмишљен процес подривања договореног уставног поретка. У том процесу, Уставни суд БиХ је, заједно са институцијом високог представника, преузео улогу креатора паралелног, политичког устава, супротног изворном дејтонском тексту.
Својим дјеловањем Уставни суд и високи представници (који нису уставна категорија) су се упуштали у сферу која превазилази њихове надлежности, директно интервенишући у унутрашњу уставну структуру једног од државотворних ентитета. Таквим поступањем се не штити Устав, већ преобликује. Таквим дјеловањем се руши уставни идентитет БиХ.
Република Српска је прије Дејтонског мировног споразума постојала као самостална државотворна политичка и правна заједница. Дејтон је трансформисао њену државност, али није укинуо њено уставноправно биће. Свако институционално дјеловање које системски дерогира договорене принципе представља удар на саму суштину дејтонске БиХ.
Уставни идентитет БиХ није политичка или научна фраза, већ уставноправна категорија која обухвата сложену државну структуру, подјелу надлежности, заштиту ентитета и народа, равноправност, паритет и консензус. Рушење било којег од ових стубова значи рушење саме БиХ каква је договорена у Дејтону.
Очување Дејтонског споразума, као оквира овог уставног идентитета договореног од три народа, је међународноправна обавеза и предуслов опстанка БиХ као сложене државне заједнице.