Да ли о уставности извршне власти Српске, може да одлучује крњи Уставни суд БиХ? (ВИДЕО)
Док у Српској одлуку крњег Уставног суда БиХ њени званичници, владајућа коалиција и стручна јавност, оцјењују политичком, опозиција, која је својим иступима директно или индиректно позивала на доношење овакве одлуке, углавном ћути или нема конкретан став. Нема ни одговор на питање да ли је овакав сценарио темпиран пред поновљене изборе на 136 бирачких мјеста за предсједника Српске у фебруару. Ништа није случајно, сматра предсједнк Владе Саво Минић.
И посљедњом одлуком крњег Уставног суда БиХ , политичко Сарајево и БХ правосуђе настављају покушаје остваривања свога циља. Политички и економски дестабилизовати Републику Српску. Изјашњавати се без српских судија о ентитетским одлукама и прошли сазив Владе Републике Српске прогласити неуставним, дио је тог сценарија, сматра премијер Саво Минић. И случајно или не , баш пред понављање избора за предсједника Српске на 136 бирачких мјеста.
- Ништа није случајно када је у питању напад на институције Републике Српске. Ово је све постало већ предвидиво. Ми једини поштујемо право. Ја се искрено бојим да ће бити изнуђене реакције Републике Српске. Али изнуђена реакција не на неке декларативне одлуке које смо до сада имали па не имали , ми ћемо имати стварну реакцију.Мораћемо имати да се заштитимо. Јер ми никога не нападамо и немамо проблем са било ким - каже Минић.
Још једном је доказано како су политичко Сарајево, БХ правосуђе и дио међународне заједнице спремни да злоупотријебе право , договор и Дејтонски споразум, а све ради покушаја дестабилизације Републике Српске, каже предсједник СНСД-а Милорад Додик. Зато сматра да Република Српска треба да одлучује о својој будућности.
- Република Српска треба да се опредјели да ли ће остати у Дејтонском споразуму или ће повући своју сагласност из тог споразума који се руши посљедњом одлуком крњег Уставног суда Позиван на дијалог унутар Републике Српске и да се ми повучемо из тог споразума из тог Устава Може се разговарати о будућности БиХ али Српска треба да афирмише своје право на самоопредјљење које је дато Уставом БиХ и Повљом УН - каже Додик.
Да ли су ЗА или ПРОТИВ посљедње одлуке Уставног суда БиХ, у СДС-у нема конкретног одговора. Али по њима за све је крив СНСД. Нема конкретног одговора из СДСа ни да ли се све ово спрема пред предстојеће поновљене изборе за предсједника Српске на 136 бирачких мјеста. У највећој опозиционој странци конференцију за новинаре данас нису сазвали због одлука крњег Уставног суда БиХ, већ да јавности кажу да је због правила ЦИК-а, могућ њихов бојкот фебруарских избора . Незадовољни што неће моћи да имају своје чланове у бирачким одборима на сваком изборном мјесту и што не могу повећати број посматрача. Да ли је ово увертира за оно што нас чека након 8. фебруара и објављивања резултата?
- СДС би био у тежој позицији него за изборе спроведене 23. новембра и ми ћемо видјети на свом изборном штабу да ли ћемо бојкотовати - каже Желими Нешковић потпредсједник СДС-а.
Минић наводи да имају информацију да СДС неће признати изборе.
- И да ће правити политички притисак и тензију уколико на поновљеним изборима, због мање заинтересованости грађана да изађу на биралишта, добију један глас мање од броја који су добили на претходним - додаје Минић.
А треба подсјетити да су управо посланици опозиције у Народној скупштини прије неколико дана на неки начин били портпароли крњег Уставног суда БиХ, говорећи о ,наводно,неуставној Влади , па чак и предлажући закључак да се пониште све одлуке које је прошли сазив извршне власти донио. Данас, неки од њих тврде да нису баш тако мислили.
- Па то је питање за политичку опцију која је то предложила. Можда нису добро формулисали закључак. Закључак је ишао у смислу шта ће се десити АКО,јер тада се није знало сада нам се то питање испоставило, како га сада рјешавати - каже Недељко Гламочак посланик СДС-а.
Тај закључак упутили су посланици Народног фронта Јелене Тривић, а у СДС-овом посланичком клубу су тврдили да прошли сазив Владе није у скалу са Уставом. Али нису ни поставили питање да ли о уставности извршне власти Републике Српске може да одлучује Уставни суд БиХ. Правни стручњаци без дилеме да не може.
- Да би Уставни суд могао да успостави своју надлежност у било којем предмету, потребно је да се испуне услови наведени у уставу БиХ. Потребно је да постоји спор између ентитета и инстиуција БиХ. У конкретном случају ријеч је о затвореном кругу питања Уставног система Републике Српске. Они ни у једном моменту не доводе у питање неке институције ФБиХ или БиХ - сматра Марко Ромић Правни факултет Бањалука.
И правник Огњен Тадић каже да ако би се одлуке избора прве Владе Саве Минића и њене одлуке сматрале неважећим, онда су неважеће и одлуке Уставног суда у чијем доношењу су учествавали Сеада Палаврић и Мирсад Ћеман након навршених 70 година живота. Јер је одлука о продужењу мандата судија неуставна.