Сутра се навршава три деценије од затварања злогласног логора за Србе
Злогласни логор "Силос", којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. године у објекту у којем је прије чувана пшеница.
Затворен је на Светог Саву - 27. јануара 1996. године, два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ.
У "Силосу" је најстрашнију тортуру, психичко и физичко злостављање, пребијање, мучење глађу прошло више од 600 цивила, од којих 24 није преживјело. Крв је била нијеми свједок патње заточеника у тим бетонским казаматима.
На основу исказа утврђено је да су српски логораши мучени на 167 начина, а заточеници су свједочили да су тадашњи челници у влади такозване РБиХ били упознати о дешавањима у логору.
Тортуре нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће.
У њему су углавном били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и околних мјеста, мушкарци од 14 до 85 година, као и 11 жена од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће, те 11 резервних војника, заробљених на борбеној линији у Хаџићима.
Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији осамдесетпетогодишњи Васо Шаренац који је умро у "Силосу" на температури која је увијек била за 10 степени нижа од спољашње.
Логор "Силос" је, према свједочењима логораша, свјесно формиран, почело је када су почетком маја 1992. године муслимани почели да празне пољопривредни силос у центру Тарчина, а пшеницу су подијелили сународницима.
Ранија свједочења српских логораша потврђују да је логор "Силос", који су муслиманске власти основале 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, имао све елементе злогласног логора "Аушвиц" из Другог свјетског рата.
О распуштању логора "Силос" затвореници су сазнали од представника Међународног комитета Црвеног крста.
Логор су напустили 26. јануара 1996. године, док су посљедња 42 затвореника изашла дан касније, чиме су коначно затворена врата овог казамата.
Дана 24. новембра 2011. године полиција је привела неколико припадника такозване Армије БиХ који су осумњичени да су учествовали у злочинима и прогону српског становништва на подручју сарајевске општине Хаџићи.
У Тужилаштву БиХ у Сарајеву је 19. априла 2012. године почело суђење осморици припадника такозване Армије БиХ који су осумњичени за незаконита хапшења, мучења и убијања, нечовечно поступање према српским цивилима у логору "Силос".
Осумњичени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер.
За ово суђење је владало велико интересовање, не само породица убијених и оштећених већ и медија у БиХ и региону.
Суд БиХ је у јулу 2021. године донио другостепену пресуду којом су шесторица осуђених за злочине над цивилима осуђена на укупно 42 године затвора.
Бивши командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић осуђен је на 10 година затвора, на по осам година затвора су осуђени некадашњи начелник Станице јавне безбједности у Хаџићима Фадил Човић и бивши управник логора "Силос" у Тарчину /до августа 1994/ Бећир Хујић, командир Полицијске станице у Пазарићу Мирсад Шабић је осуђен на шест година, док су на по пет година осуђени некадашњи управник "Силоса" /од августа 1994/ Халид Човић и бивши стражар у овом логору Нермин Калембер.
Њих шесторица су осуђена за противзаконито затварање и нечовечно поступање према цивилима српске и хрватске националности заточеним у "Силосу", касарни Крупа у Зовику и Основној школи "9. мај" у Пазарићу, као и за ускраћивање права на суђење и одвођење цивила на принудне радове.