Којић: Злогласни логор "Силос" - примјер да је у БиХ сила изнад закона
Којић је истакао да Срби нису ни наивни, ни глупи, па да не знају да је БиХ правосуђе чинило све како би заштитило одговорне за затварање својих дотадашњих комшија.
- Суд БиХ зна да, уколико би српски логораши дочекали правду, пада наратив о Сарајеву као "окупираном граду" јер је само у том граду током поседњег рата било 126 логора за Србе - нагласио је Којић.
Он је напоменуо да је само из Сарајева протјерано 157.000 Срба, али то није довољно да приволи да раде по правди кадије које сада раде у згради некадашње касране "Виктор Бубањ" у којој је током рата такође био логор за Србе.
Којић је подсјетио да се данас навршава 30 година од затварања злогласног логора "Силос" у чијим је зидинама тамновало више од 600 Срба.
- Ти људи су свакодневно били изложени психичком и физичком малтретирању. Мени блиске особе су у "Силосу" били 1.335 дана и оно што су преживјели може да стане у хорор филм. Тјерани су на физички рад на првим борбеним линијама, изгладњивани до несвјести, нажалост, неки и до смрти - истакао је Којић.
Али, указао је Којић, у оваквој накарадној и неодрживој БиХ већу робију добијете ако честитате рођендан генералу Ратку Младићу и предсједнику СНСД-а Милораду Додику, као што је учинио Војин Павловић или ако на јавном скупу подигнете фотографију првог предсједника Републике Српске Радована Караџића и некадашњег команданта Војске Републике Српске генерала Ратка Младића, као у случају Миодрага Малића.
Савез логораша Републике Српске обиљежиће данас у Тарчину, у сарајевској општини Хаџићи, 30 година од распуштања злогласног логора "Силос" у којем је више од 600 српских цивила прошло најстрашнију тортуру, физичко и психичко злостављање, пребијање и мучење глађу, од којих 24 није преживјело.
"Силос", као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године.
У том логору, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста.
Најмлађи међу заробљеним цивилима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је имао више од 85 година и умро је у "Силосу" на температури која је увијек била нижа за 10 степени у односу на спољну.
Суд БиХ је у јулу 2021. године изрекао другостепену пресуду којом је шесторицу бивших припадника такозване Армије БиХ за стравичне злочине у "Силосу" осудио на укупно 42 године затвора.