Еко топлане Бањалука: Раст цијене гријања знатно испод раста плата, пензија и укупних трошкова живота
- Према подацима Завода за статистику Републике Српске, просјечна нето плата у Републици Српској порасла је са 825 КМ у 2018. години на 1.580 КМ у 2026. години. У истом периоду, цијена топлотне енергије за крајње кориснике повећана је са 1,65 КМ на 1,96 КМ по квадратном метру. Посматрано кроз овај однос, за просјечну плату у 2018. години могло се платити око 500 квадратних метара гријања, док се данас за просјечну плату може платити око 806 квадратних метара гријања. Овај податак показује да је раст цијене гријања био знатно спорији од раста просјечних личних примања - наводи се у саопштењу Еко топлана Бањалука.
Сличан тренд забиљежен је и код пензија. Према подацима Фонда ПИО Републике Српске, просјечна пензија за пуни радни стаж порасла је са 512 КМ у 2018. години на око 1.040 КМ у 2026. години. За просјечну пензију у 2018. години могло се платити око 310 квадратних метара гријања, док се данас може платити око 530 квадратних метара гријања, што такође указује на то да цијена топлотне енергије није расла брже од примања пензионера.
- У истом периоду забиљежен је снажан раст трошкова становања. Просјечна цијена стана по квадратном метру у Бањалуци порасла је са око 1.900 КМ у 2018. години на приближно 3.900 КМ у 2026. години. Посматрано у односу на цијену гријања, за просјечну цијену једног квадратног метра стана у 2018. години могло се платити око 1.151 квадратни метар гријања, док се данас за просјечну цијену квадрата стана може платити око 1.990 квадратних метара гријања. Овај однос додатно потврђује да цијена топлотне енергије није пратила раст цијена некретнина, већ је расла знатно спорије.
Насупрот томе, улазни трошкови система даљинског гријања расли су вишеструко брже од цијене крајње услуге. Трошкови техничког одржавања дистрибутивне мреже повећани су за 247 одсто, трошкови електричне енергије за 181 одсто, трошкови плата за 88 одсто, цијена мазута за 56 одсто, док је цијена дрвне биомасе порасла за 36 одсто. Овакав несразмјер између раста трошкова и раста цијене топлотне енергије довео је до дуготрајног финансијског притиска на систем даљинског гријања.
Еко топлане Бањалука указују да се о овим подацима мора говорити отворено, јер се одрживост система даљинског гријања не може градити на привременим рјешењима, одлагањима и занемаривању економских чињеница. Систем који годинама функционише уз раст трошкова који вишеструко надмашује раст цијене услуге неминовно долази до тачке у којој су потребне озбиљне и одговорне одлуке. Циљ није пребацивање терета на грађане, већ очување система који мора бити стабилан, поуздан и дугорочно одржив - пише у саопштењу Еко топлана Бањалука.