Центар за друштвено-политичка истраживања Српске: Тајминг споразума ЕУ и Индија није случајан
Анализу преносимо у цијелости:
Очигледно је да за Брисел ово није само трговина, него и покушај да се политички потврди прокламована стратешка аутономија. Ни тајминг није случајан, јер долази у тренутку појачаних трансатлантских тензија, укључујући и недавну ескалацију око Гренланда. Управо ту настаје колизија Европе са САД јер свако наглашавање европске самосталности неизбјежно подрива успостављени послијератни модел у којем је Америка суштински и кључни ослонац европске безбједности и стабилности. Начин на који је споразум представљен као велики тријумф у Вашингтону се лако може читати као политичка порука, па и као провокација.
Већ се назире да америчка реакција неће изостати. Амерички министар финансија Скот Бесент је јавно изразио разочарање због европског потеза и повезао га са ширим политичким контекстом, укључујући питања везана за Украјину и енергенте. То је сигнал да Вашингтон може ићи даље од изјава, кроз тарифну реторику, трговинске полуге и условљавања у домену технологија, али и одбране, што је у складу са логиком америчких стратешких докумената који полазе од тога да се савезници морају усклађивати са ширим оквиром америчке безбједносне политике.
Не треба губити из вида да споразум тек треба да прође правно усклађивање и ратификације, што оставља простор да се амерички политички утицај на Европу материјализује управо кроз поједине државе чланице које су осјетљивије на америчка условљавања. Истовремено, ни Индија није имуна на притиске, нарочито у сегментима гдје јој је приступ америчким одбрамбеним технологијама и индустријској сарадњи стратешки важан. најаву споразума.
Паралелно с тим, када се узме у обзир да је ЕУ недавно учинила велики корак и унаприједила оквир сарадње и са Меркосуром, то већ представља индикацију покушаја европског везивања за велике економије изван трансатлантског оквира. Бразил као највећа економија унутар Меркосура, при том је и његов носећи стуб.
Важно је напоменути да су и Бразил и Индија оснивачи БРИКС-а и његове кључне чланице, што потенцијално додатно компликује трансатлантске односе, нарочито у темама стандарда, технологија и ширег политичког позиционирања. Индија, с друге стране, досљедно примјењује политику вишеструког везивања и сигурно не улази у овај договор да би била инструмент туђе геополитике. Узимајући у обзир да је Индија кључна држава БРИКС-а, развој односа са ЕУ и динамика у том формату могу утицати на темпо, садржај и стратешку тежину примјене споразума са ЕУ.
Импликације за Републику Српску и регион нису само у економској сфери. Ако ЕУ уђе у фазу појачаних трансатлантских трвења и ако трговина постане средство ширег политичког и безбједносног условљавања, кључно питање биће да ли је Унија способна да то апсорбује и управља тим притисцима у условима нагомиланих унутрашњих проблема и различитих интереса држава чланица. Ако европски одговор не буде адекватан, ризик је у слабљењу кохезије и повећању нестабилности, што може негативно утицати и на наш политички и безбједносни положај у наредном периоду.
Зато је важно пратити индикаторе и процес ратификације, позиције кључних држава чланица, сигнале у вези са НАТО обавезама и одбрамбеним аранжманима, наредне потезе САД и кретања унутар БРИКС-а. С обзиром на прокламоване тежње ка европским интеграцијама, неопходно је полазити од чињенице да је у актуелним околностима степен политичке предвидљивости унутар ЕУ нижи, а простор за условљавања већи. То повећава ризик наглих промјена у агенди и приоритетима, што се директно одражава на наше окружење и на пројекције стабилности у наредном периоду.