latinica  ћирилица
29/01/2026 |  14:44 ⇒ 15:03 | Аутор: РТРС

Чувари Крајине: Између заборава, идентитета и културе сјећања (ФОТО)

Крајина је простор снажног идентитета, бурне историје и посебног менталитета, али и подручје које се деценијама суочава с депопулацијом, запуштеношћу и заборавом. Емисија "Чувари Крајине", чији је аутор и уредник Милош Ернаут, доноси приче о људима који остају, о селима која нестају и о потреби да се сачува памћење крајева који су дубоко утемељени у историји српског народа.
Снимање емисије Чувари Крајине - Фото: РТРС
Снимање емисије Чувари КрајинеФото: РТРС

Крајина је простор снажног идентитета, бурне историје и посебног менталитета, али и подручје које се деценијама суочава с депопулацијом, запуштеношћу и заборавом. Емисија "Чувари Крајине", чији је аутор и уредник Милош Ернаут, доноси приче о људима који остају, о селима која нестају и о потреби да се сачува памћење крајева који су дубоко утемељени у историји српског народа.

Питање шта је данас Крајина не може се свести искључиво на географску одредницу. У савременом контексту, најчешће се говори о западном дијелу бањалучке регије, са историјским језгрима гдје су кроз вијекове формирани јединствени крајишки идентитет, менталитет и традиција, али Крајина у свом ширем значењу обухвата простор између Уне и Врбаса Ипак, како истиче аутор емисије "Чувари Крајине", Милош Ернаут, она је прије свега културни, историјски и идентитетски простор.

Током деценија, крајишки крајеви остајали су на маргинама интересовања. Становништво је често било препуштено само себи, а живот у тим подручјима подразумијевао је сталну борбу – са природом, тешким условима и историјским околностима. Управо из таквог амбијента настао је препознатљив крајишки менталитет, обиљежен поносом, достојанством и снажним осјећајем припадности.

Снимање емисије Чувари Крајине (Фото: РТРС)

Преломни тренутак за многе крајеве била је 1995. година, након које су читава села остала без становника. Некада жива насеља, са бројним домаћинствима, стоком и инфраструктуром, данас су сведена на неколико кућа или једног јединог па чак ни једног становника. У многим од тих села, једини преостали траг заједничког живота јесу црквени објекти, који су опстали као симболи окупљања, идентитета и сјећања али и као својеврсни чувари Крајине.

Управо на том мјесту настаје идеја емисије "Чувари Крајине" – као пројекта културе сјећања. Циљ емисије није идеализација прошлости, нити инсистирање на масовном повратку, већ документовање и очување прича о људима, мјестима и вриједностима које полако нестају из колективне свијести.

Посебно снажан сегмент емисије чине приче из готово напуштених села. Ти људи, иако усамљени, остају дубоко везани за земљу и простор на којем су рођени. Њихов начин живота, једноставан и скроман, свједочи о снажној вези човјека и природе, али и о потреби за разговором, сусретом и заједницом, сабрањем.

Повратак завичају у тим причама често је нераскидиво повезан са повратком вјери, традицији и прецима. Гробља, цркве и породична сјећања представљају темељ идентитета, а очување тих мјеста постаје чин отпора забораву. У том смислу, емисија не говори само о простору, већ и о духовној димензији крајишког идентитета.

Савремени начин живота додатно отвара питање могућег повратка руралним подручјима. Градови су све пренатрпанији, загађенији и отуђенији, док село, упркос тешким условима, нуди заједницу и осјећај припадности. Све чешће се појављују иницијативе за обнову викендица и повремени боравак у завичајним крајевима, што аутор емисије види као потенцијални почетак ширег процеса.

Чувари Крајине (фото: РТРС)

Крајишки идентитет, притом, остаје снажно изражен и јасно препознатљив. Он се разликује од идентитета других крајева и опстаје како у матичном простору, тако и у дијаспори. Завичајна удружења, нарочито међу Крајишницима који живе ван својих родних крајева, играју значајну улогу у очувању обичаја, језика и колективног памћења.

Један од изазова савременог доба јесте и губитак језичких и културних посебности. Униформизација језика и обичаја често доводи до одрицања од локалних израза и традиције, најчешће из незнања или погрешног осјећаја неприпадања. Емисија "Чувари Крајине" настоји да укаже и на ту димензију проблема. Ернаут истиче и значај Јавног сервиса Републике Српске као медија који штити националне важности, даје простор темама које су комерцијалним медијима махом неважне и кроз различите емисије па и ову, његује културу сјећања, праве вриједности и традицију.

Аутор емисије изражава оптимизам када је ријеч о будућности. Сматра да нове генерације, иако одрастају у дигиталном и глобализованом свијету, могу показати још снажнију потребу за идентитетом и припадањем.

- Потреба човјека да зна ко је и одакле долази остаје универзална и непролазна - каже Ернаут.

"Чувари Крајине" тако се потврђују као садржај од посебног значаја – емисија која не намеће идентитет, већ га нуди кроз аутентичне приче, свједочења и сјећања, остављајући публици простор да се у њима препозна.

Разговор водио: Данијел Дакић