Прекинута сједница Дома народа; Човић предложио да Шмит повуче одлуку о забрани располагања тзв. државном имовином (ВИДЕО)
Нису успјели – сједница је доживјела фијаско али је претходно позив лидера ХДЗ-а БиХ Драгана Човића Кристијану Шмиту да повуче одлуке ОХР-а о забрани коришћења тзв. државне имовине.
Дом народа и дефинитивно је постао поприште политичке борбе и надмудривања два међусобно супротстављена блока.
На једној страни СНСД и ХДЗ, на другој – нова већина у покушају која никако да се помири са све изгледнијим крајем и прије почетка, и којој се према потреби додатног компликовања бх. кризе, повремено придружују и представници СДА са својим партнерима.
Последњи, одавно већ брендирали сарајевско мешетарење, остали су досљедни.
А да би јавности предочили лажну слику о властитој инвентивности, некапацитирани на превару покушавају да "прогурају" све што пожеле.
Како су подваљивали, тако им се и враћало. И раније и данас. Трочлани Колегијум Дома усагласио је никада обимнији дневни ред са више од 130 тачака.
Међу њима чак 13 закона, шест са европским предзнаком и још два као предуслови за почињање интеграционих преговора са Бриселом – Закон о ВСТС-у и Измјене закона о суду БиХ.
Али "амбициозним" кочничарима европског пута то је било недовољно.
Комплетан бошњачки клуб, два опозициона српска делегата и један хрватски почели су трку – ко ће прије и ко ће више, битних и мање битних, додатних законских рјешења, да прогура.
- И сам сам предложио Закон о измјени закона о полицијским службеницима по хитном поступку - рекао је Кемал Адемовић, предсједавајући Дома народа.
Ненад Вуковић, делегат у Дому народа парламента БиХ истиче да је предложио три тачке дневног реда за које мисли да су сигурно важније него више од 30 или 40 тачака које је предложио Колегиј, а које су дошле у овом позиву.
- Један од мојих приједлога је био и Измјене закона о Савјету министиара - навео је Вуковић.
Пожељели су тако инвентивни "делегати" да мијењају начин предлагања и избора министара у Савјет, да ад хок мијењају изборно законодавство, пружајући примјера ради прилику дијаспори да гласа и посредством интернета, да мијењају законске акте о јавним набавкама и регулатору електричне енергије, смјештајући институцију берзе, умјесто планираног Мостара у Брчко, да мијењају услове пензионисања примјера ради службеника Обавјештајне агенције и ко зна шта све не.
И то су према жељама иницијатора била много хитнија и битнија законска рјешења од претходно предложених европских, јер су предлагачи условљавали да тако буду позиционирани и на дневном реду.
- Није просто реално да ви данас на 13 закона који су се нашли на сједници Дома народа предлажете још 12 које нисте ни видјели и гдје не можете напросто ни технички ни физички ни ментално ни како год хоћете, да данас кад добијете на клупу да их погледате и да ваљано кажете ово су "ЗА" Да буде невоља још већа, неколико тачака се предлажу као прве које сигурно немају приоритет над законима који су већ утврђени - истакао је Средоје Новић, шеф Клуба делегата српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.
Пропали су сви покушаји да се сједница врати у токове које је Колегијум раније усагласио, а да се расправа о новопредложеним актима пролонгира за неку од наредних сједница.
Ређале су се и паузе па је након четири и по часа узалудне расправе понестало кворума.
Но претходно је, у склопу делегатских питања, иницирана расправа о штетним посљедицама привремених Одлука ОХР-а о забрани коришћења тзв. државне имовине.
Такву одлуку прије 20 година наметнуо је Педи Ешдаун – на пољопривредно и шумско земљиште 2022. године декретом проширио нелегитимни Кристијан Шмит. Због њиховог декретисања трпе развојни пројекти у локалним заједницама.
Излаз нуди Драган Човић, замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ.
- Да ми направимо притисак на особу која је наметнула ова привремена рјешења, да их повуче, да осигура да наша привреда може нормално радити и развијати се, да се може у њега инвестирати док политика не буде довољно зрела, свјесна и одговорна да донесе адекватан закон - наводи Човић.
Декретисање ОХР-а по питању располагања имовином, већ је проузроковало штете за локалне заједнице тешке не милионе већ милијарде марака, потврдили су из министарства правде.
Инвестиције су стопиране, градња болница, школа и саобраћајница је отежана или заустављена, инвеститори се повлаче, а правни субјекти којима је ретроактивно поништено раније додијељено право на располагање имовином, покрећу поступке за накнаду штете.
Као да БиХ већ нема довољно проблема. Чека се одговор из ОХР-а.