Пријети ли Федерацији грчки сценарио? (ВИДЕО)
Док опозиција указује на раст дуга и недостатак развојних пројеката, федерални премијер Нермин Никшић категоричан да је буџет, како каже, снажно социјално оријентисан. У овој години Федерација ће морати вратити 1,3 милијарде ранијих дугова.
Рекордан буџет, али и рекордна задужења. Од око 8,9 милијарди марака, чак 25 одсто се односи на дуг.
- Текући приходи не могу покрити све расходе, посебно када укључимо и сервис дуга који с каматама у наредној години такође износи 1,309 милиона марака, те је с тога и неко додатно задужење неопходно, а што није новина никаква у односу на претходне године - рекао је Нермин Никшић, премијер Федерације БиХ.
Чека нас грчки сценарио, поручује из Клуба посланика СДА.
- Ја одговорно тврдим, надам се да ће ме вријеме демантовати, да са оваквим буџетом ми дефинитивно улазимо у грчки сценарио- рекао је Мирсад Заимовић, шеф Клуба посланика СДА у Представничком дому Парламента ФБиХ.
Презадужено смо, каже из СБиХ.
- Више од двије милијарде конвертибилних марака овог буџета је планирано задужење. Никада у историји Федерације нисте имали то - навео је Адмир Чавалић, посланик СБиХ у Представничком дому Парламента ФБиХ.
До јуна је планирано задужење од 800 милиона евра на Лондонској берзи. Овај пут по пуно неповољнијим условима него прошле године, упозорава дио посланика.
- Немојте заборавити да је ово изборна година, да је начин функционисања ове владајуће структуре у овом мандату такав да се понашају попут пијаних богаташа – дај узми шта је на располагању и дај што више, јер ко зна ко жив, ко мртав, након десетог мјесеца ко ће чинити нову већину - каже Славен Рагуж, посланик ХРС-а у Представничком дому Парламента ФБиХ.
И Дом народа федералног парламента у сличном тону као и Представнички.
- Грчки сценарио је сценарио у који ви водите Федерацију БиХ већ одавно. 2022. године када је неко други водио процесе на подручју Федерације БиХ остао је суфицит у буџету преко 500 милиона марака. Дакле, од 2022. сте успјели потрошити суфицит и направити дефицит који је сваке године све већи и већи - истиче Аида Обућа, делегат у Дому народа Парламента ФБиХ (СДА).
И економисти упозоравају на могући системски слом јавних финансија. Смањење броја запослених, све мање инвестиција, а све више угашених фирми – реалност је то у Федерацији, док Влада обећава највише новца за пензионере и све представља као благостање. Истовремено, незванично, прикрива стварни дефицит од око двије милијарде марака.
- Постоји озбиљна бојазан да оно што се јавно приказује не одговара стварности, јер иначе сами поступци не би имали смисла. Ако је стање тако добро како се хвали у некој преурањеној изборној кампањи, зашто се онда нису смањили доприноси од нове године, зашто се онда није обављала фискална реформа? - пита Игор Гавран,економски стручњак.
Док Федерација грца у дуговима, у федералном парламенту готово сви сложно против укидања привилегија самима себи. Тако је већина посланика у Представничком дому на различите начине онемогућила да се на дневном реду нађу измјене Закона којим би се аутоматски зауставио раст плата извршној и законодавној власти и примање такозваног “бијелог хљеба“. Неки су били суздржани, а појединци су напрасно нестали из сале током гласања. Са посљедњим повећањем, плата парламентарца у Федерацији износи нешто више од 4.200 марака. Они који немају запослење након мандата, за годину дана нерада ће добити преко 50. 000 марака.