Кријумчари у БиХ покушали прошверцовати робу вриједну више од 11 милиона КМ
Подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ показују да царински службеници сваке године открију стотине покушаја незаконитог увоза, те да се, упркос појачаним контролама, кријумчари не либе да преко границе покушају пренијети најразличитију робу.
Из УИО БиХ за "Глас" су навели да су њихови службеници лани у 766 случајева спријечили кријумчарење разне робе, вриједне око 11,7 милиона КМ.
- Највише одузете робе односило се на текстил, вриједан више од 2,7 милиона КМ, затим акцизне производе, односно, дуван и дуванске прерађевине у вриједности од око 1,9 милиона КМ. У овој групи су и ауто-дијелови вриједни око 1,5 милиона КМ, мобилни телефони и таблети око 550.000 КМ, те сатове, дијелови и опрема за сатове око 533.000 КМ - навели су из УИО.
Према подацима УИО БиХ, кријумчарене су и машине за резање дувана, алкохол, кафа, играчке и карте за покер, мотоцикли, бродице за риболов, чамац, бродски мотори. Осим тога, забиљежени су и случајеви кријумчарења фото-албума, пиротехничких средстава, ски-опреме, гнојива и инсектицида, злата, па чак и музичке опреме и сунчаних наочара.
У поређењу са тим подацима, током 2024. године, цариници су 708 пута одузели кријумчарену робу, чија је укупна вриједност износила око 12,27 милиона КМ.
- И тада је највише је одузето текстила, потом дувана и дуванских прерађевина, ауто-дијелова и путничких моторних возила. Међу значајнијим категоријама били су и сатови, обућа, злато, сунчане наочаре, као и медицинска опрема, лијекови и суплементи - додали су из УИО.
Истичу да сву заплијењену робу чувају одређен период, након чега је, уколико за то постоје услови, продају путем аукције.
- Одлуку о даљој судбини одузете робе, било да је ријеч о продаји или уништењу, доноси надлежни суд - појаснили су из УИО и додали да је вријеме складиштења условљено трајањем поступка пред надлежним судом и моментом доношења коначне одлуке о поступању са одузетом робом.
Након одузимања робе због покушаја незаконитог увоза, како су појаснили, покреће се прекршајни или кривични поступак, у зависности од утајених дажбина.
- Кривични поступак покреће се у случајевима када постоји сумња да је утајено више од 10.000 КМ индиректних пореза - кажу у УИО појашњавајући да поједина врста робе буде уништена и то најчешће цигарете и дуван, док за ону врсту робе за коју постоје услови да буде продата УИО организује аукције, лицитације и директне продаје.
Поступање УИО са одузетом робом, укључујући и возила, зависи од коначних судских одлука, али и испуњености услова за пуштање у слободан промет на територији БиХ.
Током 2025. године, у поступцима продаје одузете робе, УИО је одржала 13 јавних аукција први и други пут, те 16 директних продаја, од којих је шест по хитном поступку.
- Новац остварен продајом одузете робе представља приход Јединственог рачуна БиХ и уплаћује се на тај рачун, са којег се средства даље распоређују у складу са законом - навели су из УИО.
Из удружења потрошача упозоравају да велике вриједности кријумчарене и заплијењене робе указују на све дубље проблеме у друштву, прије свега на низак животни стандард грађана.
Према ријечима предсједнице добојског Удружења потрошача "ToPeeR" Снежане Шешлија институције би требало да иду даље од саме репресије и санкција, односно на јаче контроле, али је потребно и анализирати зашто грађани уопште посежу за кријумчарењем робе - да ли због ниског стандарда, недоступности одређених производа или високих цијена на легалном тржишту.
- Без такве анализе, проблем ће се само понављати - наглашава Шешлија за "Глас" и додаје да одузета роба, која буде стављена на аукције, често није стварно доступна потрошачима.
Јавне продаје, како каже, нису довољно транспарентне, јер се роба неријетко продаје у лотовима и углавном је доступна правним лицима, што оставља простор за препродају и ново формирање нереалних цијена.
- Омогућавање учешћа физичких лица на аукцијама, без продаје по пакетима, за грађане би значило повољнију куповину и смањило би простор за злоупотребе - закључила је Шешлија.
Регионални центри
Значајне разлике у вриједности одузете робе забиљежене су и по регионалним центрима УИО БиХ. Тако је Регионални центар Бањалука током прошле године евидентирао одузимање робе у вриједности од готово два милиона КМ.
- Већа вриједност забиљежена је у Регионалном центру Тузла, гдје је одузета роба вриједила око 3,6 милиона КМ, док је у Регионалном центру Сарајево тај износ достигао 3,2 милиона КМ. У Регионалном центру Мостар вриједност заплијењене робе износила је око 2,8 милиона КМ - казали су из УИО.