ЦИК-у стигле понуде за набавку нових изборних технологија (ВИДЕО)
"Транспарентност" и "демократија" по кантару колонијалног управника Кристијана Шмита који се првобитно самопрогласио за високог представника, а потом и за брокера!
И прије него је, средином прошле године брокер Шмит одлучио да енормних 112 милиона народних марака алоцира на адресу Централне изборне комисије за куповину савремених изборних технологија, кроз јавни простор у БиХ, струјала је информација да је циљ технолошке изборне иновације не транспарентност избора, већ по уходаној бх. пракси, намјештање вишемилионског посла, унапријед познатом понуђачу! Како год, милиони су у оптицају а четири понуде на столу. (Графика) И готово незамисливе сумњиве диспропорције како у вриједностима тражених изборних новитета тако и у роковима испоруке. Од најниже понуде тешке 57 милиона марака до највеће – готово дупло теже - 104 милиона. И од тромјесечног рока испоруке до опет двоструко дужег – шестомјесечног.
- Неке понуде јесу јефтиније неке јесу скупље. Међутим ту се може радити о различитим факторима који су могли утицати на висину те понуде, ту може бити да су сами понуђачи можда рачунали неке другачије врсте и типове технологије које су планирали увести у изборе и слично али заиста преурањено је да ми коментаримо ишта с обзиром да не знамо садржај тих понуда - рекао је Хасан Камењашевић, координатор Коалиције "Под Лупом".
А не знамо чини се ни шта све купујемо ни шта нам то понуђачи покушавају да утрапе! Техничке спецификације су и током трајања тендерског поступка мијењане више пута. И сумњиво прилагођаване! Ипак, Изборни закон је остао нетакнут - и у њему гласачки листићи попут оних, примјера ради за кантоналне скупштине са стотинама имена, који нити у један "произведени" скенер не могу да стану! Хаотичност јавног позива исказана је и на Порталу јавних набавки на којем је остављено на стотине стручних примједби и мноштво неразријешених сумњи. Између осталог и у штимање тендера!
- Играчи се унапријед сигурно знају, те скаламерије има по Европи. То стоји по неким хангарима од тих фирми компанија које лобирају овдје преко својих представника амбасада високих и малих и ко зна каквих све представника - нагласио је Бранко Петрић, бивши предсједник ЦИК БиХ.
Главни "играч" је "Смартматик" контроверзна мултинационална компанија, чији је огранак у Сарајеву регистрован тек у јануару ове године. Међутим, у сједишту Комисије и у сарајевском јавном простору видовито је карактерисана као "најпоузданије име" за изборне иновације чак и прије него је брокер Шмит своју руку завукао у туђи џеп. У питању је подсјетимо компанија против чијих је троје званичника америчко правосуђе потврдило оптужнице због вишемилионског мита на Филипинима, у замјену за уносне уговоре купопродаје изборних иновација. А баш у тој компанији већ тада без пословног интегритета, ЦИК, Шмит и у међувремену забрављена америчка коруптивна агенција УСАИД уз помоћ Мајкла Марфија, уочи прошлог изборног циклуса пронашли су скенере и машинерију за пилот пројекат "изборног интегритета, просперитета и демократије". Но како вијести са америчких меридијана до Сарајева споро путују, о миту, фиктивним уговорима и оптужницама очекивано, стигле су тек након изборног "пилотирања".
- Ту информацију смо добили након избора дакле али то су истраге које се проводе у САД ради корупције колико ја имам инфомације колико смо прочитали али у сваком случају сама технологија се показала као учинковита у изборном процесу у БиХ - рекао је Жељко Бакалар, члан ЦИК БиХ-а.
Та "учинковитост" у пилотирању према подацима из вашингтонског сједишта коруптивне агенције УСАИД коштала је енормних два милиона евра. Централна изборна комисија је међутим дониране скенере фактурисала на пола милиона. Гдје је "загубљен" остатак не зна се! Колики ће "остатак" бити у тендерском поступку, такође!? Но све извјесније је да би нова технологија умјесто транспарентности изборног процеса могла да отвори милионски скандал!