latinica  ћирилица
05/02/2026 |  15:14 ⇒ 17:30 | Аутор: РТРС

Српска књижевна задруга припрема објављивање тротомне "Историје српског народа у Југославији" (ВИДЕО)

Крајем прошлог вијека Српска књижевна задруга објавила је капитално дјело "Историја српског народа" у 10 томова, која је обухватила догађаје закључно са настанком Краљевине СХС 1918. године.
Историја српског народа у Југославији - Фото: РТРС
Историја српског народа у ЈугославијиФото: РТРС

Након више деценија, настављајући култну едицију, Задруга припрема објављивање тротомне "Историје српског народа у Југославији". Први том, који обухвата период од 1918. до 1941. године, односно од уједињења до Априлског рата, већ је пред читаоцима.

- Ријеч је о Историји српског народа у Југославији, што је један период који је буран, драматичан и обележава извесне преломне тренутке у историји нашег народа, чији одјеци допиру до нас. С друге стране, ово је књига која је писана без идеолошких претпоставки које су карактеристичне пре свега за комунистичку историографију, сарадници су млађи људи који на неки начин обележавају пулс и ритам једнога новог нараштаја, који кроз филтер историјских извора, архивских докумената и нових перспектива осветљава међуратни период наше прошлости - навео је Мило Ломпар, предсједник Српске књижевне задруге, рецензнет књиге.

Ово је прва велика савремена синтеза међуратног периода, написана без идеолошких ограничења.

Представља комплетну слику те епохе, освјетљавајући политичке процесе, културни развој, друштвену и економску историју, из пера више аутора.

Међуратни период, иако је трајао само 23 године, карактеристичан је по томе што се први пут у развоју српског друштва у новом вијеку српски народ нашао у једној сложеној држави, гдје се поставило питање како регулисати односе са другим народима на југословенском простору, што је донијело бројне недоумице.

У новоствореној држави књижевни језик, до тада називан српским, преко ноћи је вољом политичара и научника добио назив српскохрватски, односно српски или хрватски.

Главни српски уступак политичком и културном заједништву огледао се у ширењу латинице на просторима који су вијековима били искључиво ћирилички.

О томе је у књизи писао професор Александар Милановић.

Документи показују да је тадашња држава тежила ка томе да идеју интегралног југословенства оснажи и тиме што ће латиница бити доминантно писмо.

Иако је међуратни период био кратак, карактерише га изузетно сложен умјетнички опус и поларизација између традиционалистичких и модернистичких струја.

У Српској књижевној задрузи очекују да ове године почне рад на другом тому "Историје српског народа у Југославији" који ће обухватити период Другог свјетског рата.

У плану је и трећи том, посвећен догађајима од 1945. године до распада Југославије, чиме би, кажу, био покривен цијели 20. вијек.

Опширније погледајте у прилогу: