Стевандић: Операција Блануша - "њихова" посљедња шанса или руски рулет са Шмитом
Ауторски текст Ненада Стевандића преносимо у цијелости:
Кад год разоткријем подмукле планове политичког подземља БиХ и опозиције из Републике Српске (чији најистакнутији члан носи кодно име "Мујица"), а које поменуто подземље спонзорише и контролише, одмах добијем лансиране одговоре – спинове медијско-правосудног, политичко-обавјештајног система сакривеног у дубини неугашеног АИД-а. Рециклажа лажи у циљу застрашивања, дисквалификације, сатанизације, путем употребе поменутих медијско – правосудних алата разумљива је и неписменим. Али, изгледа да морају.
Тако ће и послије овог текста поново спиновати рециклиране приче попут тзв. црвеног комбија (за који, "чудом" не знају да постоји пресуда у случају Мектић у моју корист, па чак да ми се и Драган Мектић извинио). Ту се нарочито истичу малобројни, али амбициозни, српски аутошовинисти из опозиционих партија (наведеног кодног имена "Мујица") који се наново доказују, газдама из ФБиХ – ОХР политичког картела. Читајте! Имаћете за чим да жалите и кукате. Лудачка жеља за влашћу гаси рефлексе опреза и срамоте. Па да их, како народ каже, расточимо до сржи по реду и важности:
Операција Блануша је пропала, јер смо знали да удружени пројекат Шмита, ЦИК-а и Уставног суда БиХ води проглашавању Владе Српске неуставном. Читали смо их унапријед, били бржи и ту Владу потврдили именовањем мандатара од стране в.д. предсједника Републике Српске, на коју није било примједбе ни са европске, ни руске, а ни са америчке стране. Штавише, све три стране су је подржале, а САД најдиректније, путем моменталне посјете отправника послова своје амбасаде у БиХ в.д. предсједнику Ани Тришић Бабић.
Потпуно је јасно да нико, баш нико из ЕУ, није ни навео могућност непризнавања или нелегитимности именовања мандатара Саве Минића од стране Ане Тришић Бабић, као што то није урадила ни Русија, а САД учиниле већ наведено. Сада су на дјелу три (могућа) правца заснована на операцији Блануша.
Један, аутошовинистички и опозициони представници из Републике Српске траже од Уставног суда Републике Српске да се одлука о избору в.д. предсједника Ане Тришић Бабић прогласи неуставном, па посљедично и све њене одлуке.
Два, бошњачки представници из ФБиХ из заједничких институција подносе апелацију Уставном суду БиХ у циљу одлуке о неуставности и нове Владе Саве Минића.
Три, ЦИК (забрањујући свима осталима) сам започиње бјесомучну кампању за кандидата Бранка Бланушу, не само поништавањем избора са бирачких мјеста гдје је заједнички кандидат њих и Шмита драстично изгубио, него и брисањем свих неоспорних гласова каквих је било највише од броја уписаних – укупно 84.000 гласача на 136 гласачких мјеста. Читај поништавањем воље гласача са 136 гласачких мјеста, дајући Блануши предност од 5.700 гласова пред понављање избора 8. фебруара.
Међународни инпут – утицај на овај процес има само два сценарија. Први, да је у питању авантуризам бошњачких фактора и руски рулет са Шмитом, од чега ће посљедице сносити само играчи руског рулета и опозиција Републике Српске, али ће Српска и ФБиХ остати помирене.
Друга, веома опасна могућност је да је ово гурање прста у око америчкој администрацији од стране Шмита, ЦИК-а и Бошњака на линији сукоба америчко – европске политике, сличне или још драстичније од питања Гренланда и да Шмит и ЦИК Бошњаке и опозицију из Српске злоупотребљавају у корист јачања и превладавања њемачког и бриселског утицаја над америчким у БиХ. Овдје се већ са ђаволом не саде тикве, него бомбе, па би и посљедице по будућност и безбједност БиХ, али и Балкана, могле бити катастрофалне.
Операција Блануша има за циљ да се утицајем опозиције, србофобних и аутошовинистичких фактора потпуно делегитимизују в.д. предсједник и Влада Српске и да остане још само Народна скупштина Републике Српске. У ту Скупштину би Блануша закуцао посљедњи ексер распуштањем, уколико га успију наметнути за предсједника Српске.
Имам осјећај да би Сарајево славило као 1941. године, јер би тад оно одлучивало о свему, а Српска не би имала ни Владу, ни предсједника, ни Народну скупштину. И то би био крај српског суверенитета са ове стране Дрине. Нама звучи страшно, а њима примамљиво, па зато неће одустати.
Сви предуслови за ову операцију су створени. Медијски линч и сатанизација функционера Републике Српске су слични сатанизацији српских лидера деведесетих, као и четрдесетих година двадесетог вијека. Амбициозни и недорасли Срби који у згаришту Републике Српске виде своју шансу, стална и хистерична кампања завађања руководстава Србије и Српске и спиновање најбјесомучније међусрпске мржње између власти и опозиције, али и самог народа, радикализовани су до краја.
Дакле, ствар је опасна.
Али, част ми је да све србофобе и аутошовинисте обавијестим да народ који је створио Републику Српску није глуп. Није покварен као они чије су амбиције далеко изнад њихових вриједности и није устрашен, наиван и недостајан да би сам себе уништио.
Зато вам, као неко ко више од 35 година није помјерио политички ни национални курс ни милиметра, нити се уплашио пријетњи, лажи и подметања – јасно и отворено поручујем: много сте се преварили.