Лавров о ситуацији у Украјини, односима са Европом и санкцијама САД: Наше стрпљење није безгранично
Европа је упала у сопствену замку. Заузели су бескомпромисну позицију – да Украјина не сме да буде поражена, а да Русија не смије да побиједи, иначе ће Европа изгубити образ. Све што сада раде јесте спречавање и осујећивање преговора који су на неки начин почели између нас и Американаца, а сада им се придружују и украјински представници. Не видим да Европа има било какав став, изјавио је министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров у интервјуу за РТ са Риком Санчезом, поводом Дана дипломатског радника који се обиљежава 10. фебруара.
Он је рекао да је руска страна потпуно изгубила поверење у људе, који су се клели да неће бити ширења НАТО-а на исток, да неће бити никаквог угрожавања Русије, да ће постојати јединствена територија од Лисабона до Владивостока и да ће цео тај огромни континент бити континент мира и безбедности.
- Са њима смо формирали Савјет Русија–НАТО, у настојању да успоставимо стални дијалог и да повећамо повјерење. Међутим, НАТО је, кад је остао без смисла свог постојања, тај смисао пронашао у Авганистану, тамо је јавно погажен, пред очима читавог свијета, па је било неопходно да се након тога мало саберу и да смисле како да Русија постане изопштеник, а да би је испровоцирали, Украјина је била идеалан материјал за обликовање - подсјетио је Лавров.
Он је указао да су Украјину "хранили" још од деведесетих година и да су на то потрошили милијарде долара.
- Украјина је постала независна на основу своје Декларације, у којој је наведено да ће увијек бити неутрална, ненуклеарна и ванблоковска држава. Ми смо, кад смо 1991. године признали независност Украјине, признали управо такву државу. Ванблоковску, неутралну и ненуклеарну. Због тога је нама данас савјест потпуно чиста. Сви су је такву признали, укључујући и Запад, а потом је Запад почео ту државу да претвара у оно што је њему било потребно, да не буде онаква како је било написано у Декларацији о независности коју је усвојио украјински народ - рекао је Сергеј Лавров.
Он је рекао да је кључно питање какву Украјину је Русија спремна да види као свог сусједа на дуга времена и указао да то мора бити пријатељска Украјина, не нужно савезник, али неутрална и добронамјерна.
"Москва показала флексибилност, Запад није одржао ријеч"
Шеф руске дипломатије је напоменуо да се читава историја украјинске кризе, према Западу, рачуна од средине марта 2014. године, када је Крим одржао референдум о поновном уједињењу с Русијом и да је, по западној историографији и са становишта практичне западне политике, ту све почело, а да се понашају као да је дотад све било у реду.
- Већ тада смо били разочарани што Запад није одржао ријеч. Послије годину дана, након дуготрајних борбених дејстава, склопљени су Мински споразуми. Меркелова, Оланд, Путин и Порошенко седјели су цијелу ноћ, радили 17 сати, потписали су. Савјет безбједности УН је све одобрио, а онда Украјина није испуњавала оно што је потписано. Стално су се позивали на кршења с друге стране. Као што и сада Зеленски то ради током СВО. Али, ми смо им и тада вјеровали, а Меркелова и Оланд су послије неколико година признали да су Мински споразуми били потребни само да се купи вријеме и наоружа украјинска војска - објаснио је Сергеј Лавров.
Он је истакао да је Москва више пута показала флексибилност при рјешавању украјинског сукоба и поручио да њено стрпљење није безгранично.
Подсјетио је на иницијативу која је договорена прошле године у марту о прекиду ватре на енергетским објектима. Русија се строго придржавала договора, док га је Кијев прекршио на стотине пута. Подсјетио је да су управо Украјинци први почели да гађају енергетске и друге цивилне објекте, укључујући стамбене зграде и продавнице.
Осим тога, указао је на кршење права руског народа на украјинским територијама, попут укидања права на коришћење руског језика. Министар је упозорио да је ово нешто о чему нема преговарања. Будући да је Украјина чланица УН, она је у обавези да осигура ово право свим грађанима, и оно не може бити разматрано као предмет "уступака".
Он је нагласио да Украјина која потпише споразуме "не смије кршити међународно право или украјински Устав, који гарантује права националних мањина".
Министар је указао на бројне примјере флексибилности Русије у протеклих десетак година. Затим се осврнуо и на план америчког предсједника Доналда Трампа за рјешавање сукоба и подсјетио да је руска страна била спремна да прихвати приједлоге САД, "узевши у обзир компромисе".
Затим је, након Енкориџа, дуго чекала да објаве да су се стране договориле и каква одлука је донесена, али све до сада се та верзија плана "преправља".
Он је истакао да Украјина без САД, као и Европа без САД, без оружја које САД продају Европи, без обавјештајних података, без сателитског одређивања циљева, не би могла да се бори.
Опширније на РТ Балкан.