ChatGPT троши струју колико и 35.000 америчких домаћинстава на годишњем нивоу
Свака интеракција са ChatGPT-јем заснована је на огромној физичкој инфраструктури: серверима који гутају електричну енергију, расхладним системима који троше воду, чиповима израђеним од рijетких метала, кабловима од бакра и силицијумских плочица који спајају све те процесе у јединствену мрежу, наводи се у најновијем броју билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) у анализа "АИ и глобална трка за енергијом, водом и металима".
Парадоксално, вjештачка интелигенција је истовремено највећи потрошач и највећа нада енергетске транзиције, навела је ауторка анализе Катарина Станчић.
Док АИ (вjештачка интелигенција) системи гутају огромне количине електричне енергије, они нуде и алате који могу помоћи да се та енергија користи рационалније.
Већ данас, алгоритми оптимизовани за енергетске мреже могу прецизно да предвиђају производњу из вjетра и сунца, да балансирају флуктуације потрошње у реалном времену, па чак и да аутоматски преусмjеравају вишак енергије тамо гдjе је најпотребнији.
У индустрији, вjештачка интелигенција анализира процесе грiјања, хлађења и транспорта како би смањила губитке, док се у градовима користи за управљање саобраћајем, освjетљењем и јавним зградама стварајући прве обрисе "паметне енергетске инфраструктуре".
Постоје и креативна рjешења која покушавају да ублаже еколошки отисак самих дата центара.
У Хелсинкију и Стокхолму, топлота која настаје радом сервера преусмjерава се у системе даљинског грiјања и користи за загријавање стамбених зграда.
На Исланду, гдје је хлађење природно олакшано климом, енергија се готово у потпуности добија из геотермалних извора, па дата центри тамо функционишу као дио затвореног енергетског круга.
Другим ријечима, АИ може постати и дио рјешења, а не само дио проблема.
Међутим, са сваким таласом техничке ефикасности у историји долазио је и исти феномен који економисти називају Јевонсов парадокс: што је нешто ефикасније, то га више користимо.
Када су мотори постали штедљивији, аутомобили су постали чешћи. Када су рачунари постали приступачнији, број корисника је експлодирао.
Исто се сада догађа и са вјештачком интелигенцијом - нови чипови, попут Nvidia Blackwell серије или Гуглових ТПУ процесора, обављају више операција него икада раније, али то само отвара врата још већем броју апликација, корисника и тржишта.
Резултат је контрадикторан: систем постаје "паметнији", али укупна потрошња енергије и ресурса наставља да расте.
Процјене Међународне агенције за енергетику (ИЕА) показују да дата центри троше око 1,5 одсто свјетске електричне енергије, што је еквивалент потрошњи цијеле Велике Британије.
Само мали дио те енергије данас одлази директно на АИ, али тај удио експоненцијално расте.
До краја деценије, потражња за електричном енергијом у дата центрима могла би да се удвостручи и то највише захваљујући вјештачкој интелигенцији.