У којим дијеловима Бањалуке се у посљедњих неколико година највише гради? (ВИДЕО)
Након рата, тенденција ширења града кретала се у смјеру насељавања приградских насеља као што су Куљани, Мотике и Дракулић, у циљу изградње индивидуалних објеката. Повољнија цијена земљишта многима је била пресудна да интезивније насељавају ова насеља. Исту тенденцију видимо и данас.
- Према неким показатељима развој Бањалуке требао ићи у правцу сјевера, што је и природно - каже професор на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету (АГГФ) Синиша Цвијић.
Вук Вишекруна из Одјељења за просторно уређење Градске управе Бањалука тврди да се неке градске зоне, као што су Старчевица и Борик, исрпљене и да ту нема слободних локација.
- Тако да ће се вјероватно ширење града у некој будућности морати одвијати у смјеру Лазарева и Залужана, ако говоримо о неким већим, насељима - каже Вишекруна.
Кранови и градилишта постали су свакодневица у Бањалуци. У ужем центру града тренутно је око 130 градилишта гдје се праве стамбено-пословне зграде. Иако се многи Бањалучани питају ко све купује станове у новоизградњи, потражња изгледа не јењава с обзиром да нове зграде "никну“ на сваких седам дана.
Стручњаци упозоравају да је праћење ових промјена све тежи задатак.
- Не можемо ни испратити те промене у регулационим плановима. Стално се доносе нови планови, врше се измјене на појединачним парцелама и неким мањим земљиштима, тако да не можемо ни да сагледамо нити да реагујемо, зато што је толико тога изградило у ових задњих пар година на многим локацијама које су упитне - истиче Јасна Гузијан, професор на АГГФ-у.
На урбанистички план из 1975. године појединци се и даље позивају, иако је град тада имао доста мање становника и аутомобила. Покушај да се усвоји нови план започет је 2019. године, а посљедњи јавни увид био је у септембру прошле године. Од тада – застој.
Вишекруна истиче да је процедура израде плана у току.
- Јавност ће бити обавијештена о свим даљњим корацима, да ли ће он у тој фази поново претрпити неке додатне измјене које ће захтијевати нови јавни увид или неће - каже Вишекруна.
Све већи проблем представља и нелегална градња. Посебна пажња скренута је на измјену регулационог плана код Репбровачког моста, гдје се на обали Врбаса гради зграда.
- То подручје је било у оквиру регулационог плана обале Врбаса, који се бавио заштитом обала Врбаса. Недавно сам пролазећи туда видио да се гради зграда. Чујем да постоје неки проблеми око изградње. Воде су ресурс који припадају свима и приликом планирања и даље изградње свакако би требало поштовати ту чињеницу - истиче професор Цвијић.
Санда Вукојевић из Грађанске иницијативе "За план" тврди да је градња на обали Врбаса нелегална.
- Ми смо као грађанска иницијатива у новембру поднијели апелацију Уставном суду Републике Српске, јер сматрамо да је градња нелегална. Сада очекујемо одговор, и то ће коначну одлуку дати Уставни суд - каже Вукојевић.
Стручњаци истичу да неконтролисана градња доводи до преоптерећења саобраћаја, недостатка паркинг простора, притиска на комуналну инфраструктуру и све већег загађења ваздуха у Бањалуци.
- Грађани су свјесни онога што се дешава. Свједоци смо да је у посљедњих мјесец дана загађење ваздуха у Бањалуци посебно изражено, а сигурно је да су неконтролисана градња, интензивна урбанизација и бетонизација један од значајних чинилаца који утичу на овако висок ниво загађености ваздуха - додаје Вукојевић.
Као контрапункт бетонизацији града, одборници СНСД-а са скупштинском већином иницирали су изградњу новог парка у насељима Лауш и Паприковац. Очекује се да парк допринесе повећању зелених површина и смањењу бетонизације у овим дијеловима града.
И док град наставља да се шири, а проблеми са нелегалном градњом и безурбанистичким планирањем расту, као и питање загађења, власт остаје нијема.