Стевандић у Привредној комори Војводине: У Српској култури сунце никад не залази
Заједно са предсједницом Покрајинске владе Мајом Гојковић, Стевандић се обратио на свечаном отварању састанка у Привредној комори Војводине.
- Поздрав из Републике Српске није поздрав из дијаспоре. Као љекар увијек кажем да ли може једном организму да дијаспора буде његов бубрег, плућа, мозак, срце? Не може у истом организму да један орган буде матични, а други дијаспора. Можда постоје само административне границе. Може човјек да живи без једног плућног крила, ако је Дрина душник, а плућа Српска и Србија, с тим да смо ми оно мање. Али, пуним плућима се дише са два плућна крила - рекао је Стевандић.
Он је подсјетио да се налазимо у времену "које се нарогушило", те да је посљедњих 15 година вријеме самосвјесности, уздизања и повратка националне свијести.
- Знате како смо се прије 25 година окупљали, углавном да кукамо што се наше жртве не оплакују, што смо сиромашни. Сада ће 14. година да смо вратили достојанство, говоримо и о својим жртвама, али нисмо окупљени само на парастосима, него и на отварању фабрика, привредном развоју и на реконструкцији манастира, школа, па и на напредовању националне свијести, без обзира колико знамо да будемо заједљиви и љубоморни - додао је Стевандић.
Он је поручио да Република Српска није само наша.
- Отимање Србији територија, институција, историје једино није успјело у Републици Српској. Ми кроз њу гледамо Банију, Лику, Кордун и Книн, јер је само из Српске то близу. Зато је тај дио нашег заједништва толико важан. У посљедњих десет година избрисали смо приче о босанским, шумадијским, хрватским, црногорским и другим Србима. То је толико вриједно и није прошло незапажено код оних који би нас враћали у 1941. и 1991. Они су довољно способни да финансирају и узрокују кризу, да нађу сараднике, да нас љуљају и зауставе. Без жеље да ову поруку претворим у било шта што није човјечно, желим да се захвалим од предсједника Републике Србије, личних пријатеља и свих вас који сте овдје. На нама је велика одговорност да никад, у било каквом мрачном времену, не поклекнемо. И када се звијезде не виде, ми знамо да оне постоје. Ми смо једни другима и Даница и Сјеверњача - истакао је Стевандић.
Он је нагласио да ми у Српској не спавамо на два ока, него на једно, да се не бисмо пробудили у нечему другом.
- Али, потпуно смо сигурни да је заједништво вриједност која нас чини великим народом. То је веће од наше величине, јер се снага народа не мјери само територијом и бројем. У српској култури сунце никад не залази, иако у 197 земаља сигурно нисмо у првих десет по снази. Али јесмо по величини културе, наша Црква је свуда. Чување тога саборношћу, али и привредним развојем, мора да нам буде звијезда водиља - закључио је Стевандић.