Суђење у завршници, правда на тесту – да ли је тужилаштво у Хагу доказало злочине бивших лидера тзв. ОВК (ВИДЕО)
Специјално тужилаштво у Хагу данас наставља изношење завршних речи на суђењу бившим вођама тзв. ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију. Тужилаштво, које је јуче предложило да оптужени буду осуђени на казне од по 45 година по свих 10 тачака оптужнице за ратне злочине и злочине против човјечности – на располагању има још око два и по сата времена.
Да ли је застрашивање свједока покварило суђење
Тужилаштво је указало да је застрашивање свједока створило посебну климу у којој се одвијало суђење, што је, према ријечима правника Драгутина Ненезића, разлог зашто је суђење на одређени начин, и по локацији и по саставу судских вијећа, измјештено из приштинског система.
- Оно што сад имамо јесте да се ово суђење од стране управо тих људи доживљава као неко суђење не само онима ко су оптужени, него генерално цијелом том терористичком покрету. И једноставно, они то доживљавају као неку пријетњу самим коренима те своје творевине -рекао је Ненезић.
И због тога су урадили све што су могли до сада да то на неки начин отежају, каже Ненезић, али оцјењује да у томе нису успјели.
- Из простог разлога што је стварно током суђења изнијето све што је могло да буде, у смислу свједочења и преживјелих и оштећених, да то није могло у потпуности да се поквари као што су они намјеравали. Дакле, мислим да је у том смислу ово суђење тај тест издржало, али то је само један, можда чак и мањи дио, прави тест ће бити да видимо каква ће бити пресуда - указао је Ненезић.
Искоришћени докази које је доставио Београд
Ненезић каже да је, што се тиче доказног материјала који је достављен из Београда, оцијенио да је доста тога искоришћено.
- Мало уноси једну забуну то што су у нашој јавности више испраћена свједочења која су била у корист оптужених од стране, већ смо чули, и Веслија Кларка, и Рубина, и тако даље, Кристофера Хила наравно, која су била прилично једнострана и очигледно диригована, усмјерена на то да се да неки вид подршке оптуженима. Ако читате оно што је до сада било доступно и везано за оштећене, мислим да је прилично вјеродостојно представљена слика онога што се дешавало у том периоду који је покривен оптужницом - рекао је Ненезић.
Тест за ЕУ и САД
Историчар Бојан Ђокић сматра да је суђење својеврсни тест за Европску унију и Сједињене Америчке Државе.
- Зато што је ово де факто суд Европске уније, а сви главни тужиоци су од оснивања Специјалног суда били Американци. И предмет није само правни тест, него и тест како се спроводи транзициона правда у постконфликтним друштвима. Обезбеђивање правде за жртве и њихове породице је смисао, карактер и допринос постојања овог суда - рекао је Ђокић.
Правна битка због тезе о трајању сукоба
Питање је, међутим, да ли је тужилаштво доказало сваки злочин који је наведен у оптужници, напомиње Ђокић и наводи да је велика правна битка вођена око тога да ли је унутрашњи оружани сукоб на Косову и Метохији трајао до 20. јуна 1999. године или до демилитаризације ОВК, односно до септембра исте године, што је теза тужилаштва.
- Уколико тужилаштво није доказало своју тезу да је сукоб трајао и послије 20. јуна 1999. године, све жртве из оптужнице након завршетка НАТО бомбардовања Југославије неће добити правду, а што онда отвара нека друга питања - закључио је Ђокић
Одбрана оптужених изнеће завршну ријеч 11, 12, 13. и 16. фебруара, а за 18. фебруар предвиђени су одговори страна у поступку и изјаве оптужених.