У Београду прије 100 година основан Српски ПЕН центар
Оснивачи Српског ПЕН центра били су: Иво Андрић, Милош Црњански, Јован Дучић, Исидора Секулић, Богдан Поповић, Павле Поповић, Слободан Јовановић, Драгиша Васић, Густав Крклец, Милан Кашанин, Тодор Манојловић, Вељко Петровић, Милан Богдановић, Иво Војновић, и многи други значајни српски писци.
Први предсједник Српског ПЕН центра био је Богдан Поповић, док је секретар била Исидора Секулић.
Као једно од најстаријих умјетничких удружења у Србији, Српски ПЕН центар је учесник и свједок наше новије књижевне и културне историје.
Први важнији догађај Српског ПЕН центра била је посјета индијског песника и добитника Нобелове награде за књижевност Рабиндраната Тагоре Београду у новембру 1926. године.
Историја Српског ПЕН центра необично је занимљива и узбудљива као ријетко које друге умјетничке и културне ацоцијације у Србији у протеклом веку.
Мијењала су се времена и околности у којима је Српски ПЕН центар дјеловао, али се једно није промијенило: у Српском ПЕН центру увијек су били активни најзначајнији српски писци једног доба.
Захваљујући тој чињеници, као и мноштву активности које је имао у протеклих 100 година, историја Српског ПЕН центра је драгоцено сведочанство о књижевној и културној историји Београда и Србије модерног доба.
Српски ПЕН центар је аутономни део Међународног ПЕН, основаног 1921. године, јединствене светске организације писаца, уредника и преводилаца.
Српски ПЕН центар је један од најстаријих и најактивнијих центара Међународног ПЕН (укупно их има 146 на 6 континената). Угледно мјесто Српског ПЕН центра у породици Међународног ПЕН потврђено је и потпредсједничком функцијом у овој свјетској организацији.
Поред низа других активности, Српски ПЕН центар већ 60 година додељује Награду за најбољег страног преводиоца српске књижевности.
Српски ПЕН центар организује бијеналну Регионалну конференцију посвећену важним питањима савремене књижевности.
Српски ПЕН центар је оснивач мреже Балканских ПЕН центара.
Српски ПЕН центар је организовао 77. Конгрес Међународног ПЕН у Београду у сеп-тембру 2011.
То је једини конгрес ПЕН одржан у Србији.
Према званичним извештајима Међу-народног ПЕН, Конгрес у Београду, на коме је донета Београдска декларација о језичким правима и заштити угрожених језика, најбоље је организовани конгрес ПЕН у XXИ веку.
Препознат као глас разума у бурним временима и као важан део светске федерације писаца, Српски ПЕН центар је посвећен промоцији врхунске савремене књижевности, међународној књижевној и културној сарадњи, као и заштити уметничких слобода и права изражавања.
- Српски ПЕН центар обележава 100 година од свог оснивања у духу најбољих пеновских традиција, организујући међународне књижевне догађаје, подстичући дух дијалога, разумијевања и критичког мишљења. Српски ПЕН центар је говорио када је то требало и када се није смело ћутати. Век Српског ПЕН центра обавезује нас да ту историју наставимо и у временима када култура нема улогу и утицај какву је имала прије само неколико деценија. То, међутим, није разлог да се поколе-бамо, већ да се увијек сјетимо начела Повеље Међународног ПЕН и старог искуства које има снагу и у новим временима: култура и књижевност се потискују управо зато што су важни. Обиљжавајући 100 година Српског ПЕН центра, настојимо да делујемо тако да се та историја настави и да присуство ПЕН у српској књижевности и култури буде достојно великих тренутака из наше стогодишње историје - поручују из Српског ПЕН центра.
Стогодишњицу свог рада Српски ПЕН центар обиљежиће низом догађаја које ће у различитим градовима Србије организовати до краја године.
Предсједница Српског ПЕН центра је Вида Огњеновић, потпредсједници су Зоран Пауновић и Гојко Божовић, док су чланови Управног одбора Михајло Пантић, Владислав Бајац, Владислава Гордић Петковић, Неда Николић Бобић, Братислав Милановић и Ана Марија Грбић.