Приморац: Политичко Сарајево да престане да угњетава хришћане у БиХ
Он је у тексту за Вашингтон тајмс навео да Сарајево више није "славан модел космополитског мултирелигијског суживота који је свијет видио током Зимских олимпијских игара 1984. године", те да се у том граду све чешће могу видјети жене чије су главе покривене у складу са муслиманском традицијом.
Осим тога, Приморац је скренуо пажњу и на пораст антисемитских инцидената у Федерацији БиХ, наводећи као примјер отказивање Конференције европских рабина у Сарајеву прошле године, као и одлуку Сарајева да се прода Сарајевска хагада како би се подржали Палестинци у Појасу Газе, што је изазвало осуду Јеврејске заједнице у САД.
Приморац је напоменуо да Бошњаци у БиХ одржавају снажне везе са Ираном, који им је слао стране борце током рата у БиХ, укључујући Халида Шеика Мухамеда, који је осмислио терористички напад у САД 11. септембра 2001. године.
Он је подсјетио да је министар одбране у Савјету министара Зукан Хелез прошле године у службену посјету примио нерезидентног војног аташеа Ирана, бригадира Махмуда Мохагага Поура "како би ојачао војну сарадњу БиХ и Техерана".
Приморац је истакао да лидери политичког Сарајева одбацују позиве Срба и Хрвата на политичку једнакост, да су страни посматрачи деценијама давали предност муслиманима испред хришћана, те да су Бошњаци пропагирали статус жртава наводног геноцида како би придобили глобалну подршку у кршењу обећања из Дејтонског мировног споразума о једнакости три конститутивна народа - Срба, Хрвата и Бошњака.
Он даље наводи да су управо ти поступци натјерали Србе у Републици Српској да говоре о самосталности, док су Хрвати и даље приморани да дијеле власт са много бројнијим Бошњацима у ФБиХ.
Према његовим ријечима, администрација предсједника САД Доналда Трампа окончала је неуспјели пројекат "изградње нације" у БиХ и створила простор за међуетничке преговоре без мијешања једностраних страних бирократа.
Приморац је упозорио да би континуирана непопустљивост Бошњака могла да изазове гњев предсједника Трампа, чија је посвећеност прогоњеним хришћанима била кључни стуб политике и током његовог првог мандата.