latinica  ћирилица
11/02/2026 |  18:57 ⇒ 20:10 | Аутор: РТРС

Изградња српско-руског храма у Бањалуци приводи се крају (ВИДЕО)

Изградња српско-руског храма у Бањалуци приводи се крају. Његова градња храма почела је 2018. године. Као симбол историјски нераскидиве везе два народа, овај храм имаће три олтара. У оквиру храма биће и српско-руски културни и духовни центар и библиотека, у којем ће се изучавати руски језик и богата руска књижевност.
Српско-руски храм у Бањалуци - Фото: РТРС
Српско-руски храм у БањалуциФото: РТРС

Први помен руског присуства у српској историји биљежи се још у Житији Светог Саве, када је, појашњавају историчари, неименовани руски монах младом принцу Растку Немањићу показао пут на Светој гори.

Српско-руски односи у том духу наставили су се и током модерне историје.

У српском историјском сјећању посебно мјесто заузео је руски цар Николај Други Романов, који је због Србије ушао у Први свјетски рат.

Због тога се још прије једног вијека јавила идеја о изградњи храма у Бањалуци.

- Идеја о градњи овог храма појавила се већ у бањалучким интелектуалним и свештеничким круговима након Првог свјетског рата, управо у знак благодарности цару и знак поштовања према мученичкој смрти њега и његове породице. Та идеја тада није остварена, јер није ни могла да буде - рекао је Никола Ожеговић, историчар.

Игор Котјелников, предсједник Удружења Руса у Републици Српској "Романови" истиче да је прошло више од 100 година од идеје градње српско-руског храма и захвалио Богу и свим људима који су подржали ту иницијативу.

Храм је пројектован по узору на Саборни храм у срцу Кремља, који је срушен у совјетско доба.

- Овај храм је био потпуно преуређен и нико га није видио у изворном облику, међутим сада у Бањалуци се гради управо та реплика. И сада не само ми Срби него и Руси имамо прилику први пут да га видимо - истакао је Јуриј Пичугин, савјетник Канцеларије Амбасаде Руске Федерације у БиХ.

Овај монументални објекат одушевљава и грађане.

Српско – руски храм у симболичном је руху специфичног руског архитектонског стила.

- То је петокуполно рјешење гдје имамо један јасан, чврст квадар над којим се диже основна купола и четири пратеће и још додатно измјештен звоник. То је оно што је типично, те високе куполе са позлаћеним крововима - појашњава Марко Билбија, архитекта.

Оно што ову импозантну грађевину разликује од "руских класика" јесте један постамент.

- Зато што су руске цркве традиционално због климатских услова, материјала, типа изградње обично биле издигнуте, па су се у том постаменту налазиле крипте и неки други садржаји који су издизали цркву изнад терена који је често био у оштрој клими, покривен снијегом - додаје Билбија.

Спонтана идеја рођена у народу чекала је на своје остварење стотину година, данас, она свједочи нераскидивој вези два народа, спојена кроз идентитет и историју.