Уочи Минхенске конференције - да ли је партнерство с Европом довољно јако да опстане? (ВИДЕО)
Овогодишњи скуп одржава се у тренутку када су односи Европе и Сједињених Америчких Држава, према оцјенама бројних аналитичара, можда на историјском минимуму. Атлантско јединство, које је деценијама представљано као темељ западне безбједности, данас је озбиљно уздрмано - и политички и стратешки.
Годину дана након оштрих порука из Вашингтона, поставља се питање - да ли је партнерство с Европом довољно јако да опстане.
Док Америка све отвореније редефинише своје приоритете, Европа тражи начин да сачува позицију у новом глобалном распореду снага. Минхенској безбједносној конференцији присуствоваће и српски члан Предсједништва Жељка Цвијановић.
Прије тачно годину дана, амерички потпредсједник Џеј Ди Венс сасуо је европским савезницима у лице, сурову истину. На Минхенској безбједносној конференцији, амерички прагматично, рекао им је да права опасност Бриселу не пријети ни од Русије ни од Кине, већ од саме Европе која се, једноставно речено - урушава због погрешне политике.
- Док је администрација Доналда Трампа веома забринута за безбједност Европе и вјерује да можемо доћи до разумног рјешења између Русије и Украјине, такође сматрамо да је у наредним годинама важно да Европа у великој мјери преузме одговорност за сопствену одбрану. Чуо сам много о томе од чега треба да се браните, и наравно да је то важно. Али оно што ми је дјеловало нешто мање јасно, а вјерујем и многим грађанима Европе, јесте за шта се то, заправо браните? - истакао је Џеј Ди Венс, потпредсједник САД.
Годину дана касније, мало шта се промијенило.
Осим што Сједињене Државе желе да преузму Гренланд, а Европа и даље срља у све већу конфронтацију с Русијом.
И отежава могуће постизање споразума, што не одговара Трампу, који проблеме жели да рјешава брзо, попут оног у Венецуели, да би се сконцентрисао на, заправо, највећег америчког супарника - Кину.
- Трамп је потпуно промијенио доктрину. Сада се, када је у питању америчка спољна политика, више не помињу термини трансатлантска сарадња, трансатлантске интеграције, трансатлантска безбједност, зато што се Америка враћа себи, сопственој безбједности - како општој безбједности, тако и енергетској безбједности, енергетској диверсификацији, стварању већих резерви енергената, успостављању нових партнерстава и савезништава - навео је Владимир Маринковић, оснивач Конгреса српско-америчког пријатељства.
Ове године америчку делегацију предводи Марко Рубио. За многе је и сама чињеница да у Минхен долази државни секретар, а не предсједник или потпредсједник, заправо порука да Европа, Вашингтону, и није толико битна, односно да поруке остају исте.
- Трампова администрација и његов приступ показују да он не цијени много ни Европску унију, нити ту врсту мултилатерализма. У основи његове политике је билатерализам. Према томе, он настоји да са партнерима или саговорницима на директан начин рјешава проблеме - напоменуо је Зоран Миливојевић, дипломата.
Ни Европљанима није преостало ништа друго него да покушају слично.
Па је тако француски предсједник Емануел Макрон на путешествије у Москву послао своје изасланике, не би ли успоставили директан контакт с Владимиром Путином.
Међутим, из Москве јасна порука да врло добро знају ко је Макрон, што су саопштили карикатуром на друштвеним мрежама.
Немамо илузија о правим намјерама Париза у вези са наставком дијалога с Москвом. С разлогом вјерујемо да то није из спремности да се преговара у складу с нашим интересима, већ из жеље да се умијеша у преговарачки процес - навели су у Министарству спољних послова Русије.
Овогодишња Минхенска конференција могла би да до краја оголи односе међу сјеверноатлантским партнерима, али и да покаже да ли се војно-политички савез, створен након Другог свјетског рата, приближио истеку рока трајања.
У јавност су већ процурили детаљи извјештаја Минхенске безбједносне конференције, из пера њемачких дипломата, у ком критикују америчку безбједносну стратегију али и Доналда Трампа.