Микелић: Требало је прихватити мировни план Контакт групе

"Ја сам био против повлачења делегације ЦК Хрватске са 14. Конгреса Савеза комуниста, знајући да је цијела делегација, са Ивицом Рачаном на челу, већ договорила одлазак", рекао је Микелић. Микелић тврди да је у изборни штаб Савеза комуниста Хрватске ушао на молбу Анте Марковића, али да је Рачан након првог круга избора издао принципе које су договорили, након чега је и дефинитивно велики број Срба заувијек напустио ову идеју у Хрватској. Микелић, који је још почетком 1991. године напустио Хрватску, три године касније прихвата мјесто премијера Републике Српске Крајине. "За само неколико мјесеци отворили смо 23 000 радних мјеста, увећали девизне и робне резерве. То значи да смо кренули у исплате плата и пензија. Гавриловић је прорадио", каже Микелић. "Све је то сметало Хрватској, са којом су већ започети економски преговори", истиче Микелић и додаје да су полако избијали на видјело проблеми са руководством Републике Српске. "Међународни мировни план Контакт групе из 1994. године је требало да буде прихваћен, јер је Војска требало да остане на заузетим линијама, па да се приступи преговорима. Тако би сигурно Брчко дубоко било у територији Републике Српске, а сигуран сам да би и Сарајево било дистрикт", каже Микелић. "То је одбијено, а Мартић је изашао са приједлогом да се уједине РС и РСК", каже Микелић и додаје да је био против тога. " Паљанско руководство је користило Крајину као тољагу у односима са СРЈ", тврди Микелић. "Отварање аутопута кроз Хрватску је сметало руководству са Пала, јер је промет разним тајкунима значајно опао. Тако су кренуле опструкције", тврди Микелић и додаје да су такво становиште заузели и Мартић и генерал Челекетић. "Генерал Талић је јасно рекао да се Први крајишки корпус неће мијешати током акције Бљесак", каже Микелић.