Округли сто "Србија и Савезна држава Русије и Бјелорусије": Снажне поруке Сергеја Глазјева
СР Југославија је у априлу 1999. учинила покушај уласка у Савез Русије и Бјелорусије (који је од 8. децембра 1999. постао Савезна држава). Послије 5. октобра 2000. о том покушају је престало да се говори.
О томе да на европском тлу постоји за Србију потпуно пријатељски савез у коме би она могла да заштити своје интересе и обезбиједи сувереност и развој, говорили су: Владимир Кршљанин, проф. др Бранко Ракић, проф. др Бојан Димитријевић, проф. др Срђан Перишић и др Марио Калик.
Братство доноси извјештаје са скупа београдског дневног листа Политика и руске агенције РИА Новости, а наредних дана ћемо објавити ауторизована излагања свих учесника.
Глазјев: Позивамо братску Србију на сарадњу са Савезном државом
Наша Савезна држава се успјешно развија – недавно смо прославили 25. годишњицу њеног оснивања – и отворени смо за сарадњу са свим пријатељским земљама.
"Позивамо братску Србију на заједнички рад". Овим ријечима је Државни секретар Савезне државе Русије и Бјелорусије, академик Сергеј Глазјев завршио своју поздравну видео поруку упућену панел дискусији на округлом столу "Србија и Савезна држава Русије и Белорусије" одржаном у Прес центру УНС-а у Београду, у организацији Српско-руског братства и Првог покрета за Србију.
Глазјев је руски економиста и политичар, ранији савјетник предсједника Путина, а однедавно се налази на дужности, са које је истовремено руководилац Сталног комитета Савезне државе и потпредсједник њеног Савјета министара.
Изразио је посебно задовољство што може да поздрави српску браћу и учеснике београдског скупа.
Глазјев је изложио главне активности и достигнућа Савезне државе, као највишег облика интеграције, заснованог на озбиљној платформи.
Савезна држава, својом стратегијом развоја значајно допуњава јединствени економски и царински простор, који постоји у оквирима Евроазијског економског савеза и ЗНД. Поред тога, истакао је он, Савезна држава има научно-техничке програме, инвестиционе пројекте и широко развијену сарадњу између предузећа.
Русију и Бјелорусију повезују заједничка историја, заједничке духовне вриједности и коријени, заједничка вјера, а наш кључни задатак у оквиру Савезне државе је стварање једнаких услова за наше грађане, рекао је Глазјев и подвукао да су већ достигнута једнака права у радном законодавству, у социјалној сфери, здравственој заштити, а сада се ради и на интеграцији образовног система.
Чинимо све, подвукао је он, да се наши грађани осјећају као грађани јединствене Савезне државе, иако обје државе, и Бјелорусија и Русија, задржавају свој суверенитет и потпуну слободу да одређују своје националне развојне циљеве.
Предсједавајући београдског панела, Владимир Кршљанин, предсједник Првог покрета за Србију и амбасадор у пензији, предложио је улазак у Савезну државу Русије и Бјелорусије као нову политику Србије "јер она гарантује ослобођење и уједињење, слободу и правду, напредак и развој".
Он је подсјетио на изузетно болна искуства Србије у односима са Западом, посебно у 20. вијеку, као и на непрекидну историјску тежњу за зближавањем са Русијом, која је достигла ниво државног савеза тек у нашем неоствареном покушају уласка у Савез Русије и Бјелорусије 1999, покушају, који је од 5. октобра до данас потиснут из политичких дискусија.
Он је такође изразио увјерење, не само у спремност Русије и Бјелорусије да нас приме у Савез, него и да активно допринесу јачању нашег суверенитета и уклањању неправди које нам је нанио Запад.
На округлом столу, који је изазвао велико интересовање, говорили су и познати стручњаци проф. др Бранко Ракић, проф. др Бојан Димитријевић, проф. др Срђан Перишић и др Марио Калик, а присуствовали су и представници амбасада Русије и Бјелорусије.