Уставноправна комисија ПД ПС БиХ први пут заузела став: Шмит нема право да намеће законе (ВИДЕО)
Комисија је одлучивала по захтјеву крњег Уставног суда БиХ, пред којим је апелација посланика Народне скупштине Републике Српске о оцјени уставности наметутих измјена Кривичног закона.
Комисија је јасно поручила да Шмит нема уставну надлежност да доноси или намеће законе. На потезу је Уставни суд БиХ.
Први пут у посљедње двије деценије из јединог уставног законодавног органа БиХ ОХР је добио "црвени картон" за неуставно "отимање" законодавне надлежности.
Са одликама историјске одлуке, картон су ОХР-у и његовим станарима – легитимним, а поготово нелегитимним отпремили чланови надлежне Парламентарне комисије.
- Надамо се да ће Уставни суд схватити значај оваквог закључка и да је највише законодавно тијело у БиХ донијело званичан закључак да нико други сем овога Дома не може доносити законе у БиХ - јасан је Милан Петковић, члан Уставноправне комисије ПД БиХ и предлагач закључка.
Гласовима два српска посланика и два хрватска, Комисија је само испоштовала оно што у највишем правном акту БиХ пише.
И то је јасно поручила крњем Уставном суду, који тек треба да одлучује о апелацији 32 посланика републичког Парламента, из децембра прошле године. Глас закључку дао је и Младен Босић, из СДС, али је и даље скептичан.
- Мислим да ће ту остати практично прича, једни ће причати једно, други друго, а да се суштински ништа значајно неће промијенити - каже Босић.
Хронични симпатизери свих Шмитових и ОХР-ових декретских умотворина, па и посљедње, са пробошњачким партијским књижицама, очекивано - успротивили су се. Покушали су да "подвале" супротан парламентарни дискурс. И да "услужно" оперу Шмитов посљедњи декрет. Њиме и све остале. Али, нису имали довољно руку.
- Био сам против таквог закључка, међутим мора се поштовати чињеница да је већином гласова усвојен тај закључак - рекао је Албин Муслић из СДП-а БиХ, предсједник Уставноправне комсије.
Уставну одредбу према којој је једини законодавац за заједнички ниво – Парламентарна скупштина БиХ поштовао је чак и у Савјету безбједности легитимно изабрани Педи Ешдаун.
И његови претходници и сљедбеници који су за свако наметнуто законско рјешење, ако не другачије, а оно бар уцјенама и притисцима, инсистирали да се "потврди" у бх. Парламенту. Нелегитимни Шмит ни толико се није "потрудио".
Потврду парламента, па макар и изнуђену, није ни тражио, одговор је надлежних служби Клубу посланика СНСД-а.
- Важно да је одговор из Парламентарне скупштине отишао онакав какав је уставни, да је једино управо та Парламентарна скупштина која је дала мишљење у складу са Уставом надлежна искључиво и једина за доношење закона - навео је Милорад Којић, посланик СНСД-а у Представничком дому БиХ.
У свакој правној држави, овакав парламентарни став Уставном суду требао би да буде смјерница у оспоравању интервенција Кристијана Шмита у законодавни систем, а поготово у круцијални сегмент, какво је кривично законодавство, јасан је правник Огњен Тадић.
Али управо Шмитовом кривицом и кривицом бројних странаца који су продефиловали бх. тлом и "послушништвом" политичког Сарајева, БиХ никада није ни постала правна држава, па је неизвјесно како ће крњи Уставни суд третирати закључак. Тадић нема дилему.
- Ситуација је још јаснија у случају Кристијана Шмита јер он није чак ни високи представник па је сходно томе и члан 203. а Кривичног закона на који је он интервенисао ништа друго него мртво слово на папиру, наравно када би БиХ била правна држава - истакао је Тадић.
А ако већ није, да ли ће постати правна држава, зависи од одлуке крњег Уставног суда, који се у неким ранијим предметима, попут нелегитимног Шмита и сам уздизао изнад Устава.
Но овај пут, евентуалним гажењем закључка парламентарне Комисије, дефинитивно би и најгрубље прегазио не само Устав већ и јединог бх. законодавца.