Наставља се пракса продужавања мандата судијама Уставног суда БиХ које су напуниле 70 година (ВИДЕО)
Предсједник крњег Уставног суда БиХ Мирсад Ћеман крајем прошле године напунио је 70 година, а тек је прије неколико дана покренута процедура избора и именовања двоје судија у Уставни суд БиХ, које бира Представнички дом Федерације БиХ. Уз Ћеман,а јавни конкурс за именовање расписан је и за попуњавање позиције судије Валерије Галић, која ће у осму деценију ући у октобру ове године. Не изненађује, јер су наводни тумачи Устава, ослоњени на судије странце и Венецијанску комисију чак и прије промјене начина гласања, без судија из Републике Српске, поставили политичке циљеве изнад Устава БиХ!
Из радне групе ПД Парламента Ф БиХ оптимистично увјеравају да ће до маја крњи Уставни суд БиХ добити недостајуће судије. Уосталом, старост судија сигурно им неће бити препрека да наставе ерозију Устава и судијске тоге запрљају политичким одлукама. Онај, бар један судија из Републике Српске и његово издвојено мишљење на неуставне одлуке, побринули су се, неће им сметати, јер је изнад БХ Устава и конститутивности народа, став Венецијанске комисије према којем су врло круте и непотребне одредбе у Правилима Уставног суда да се одлуке доносе већином гласова од укупног броја судија. Препоручили су, што су политичари у судијским тогама објеручке прихватили и одлуке се одавно доносе већином гласова од присутних судија. Један од посљедњих примјера политичког судовања јесте и образложење одлуке о првом мандату и сазиву Владе Српске на челу са Савом Минићем …
- Доста конфузно написана одлука по којој Уставни суд не може да одлучује о избору владе Српскр, јер је ненадлежан, али ставља ван снаге неке раније одлуке, тако да то само говори о једном губитку ауторитета … уском, параполитичком тумачењу одређених ситуација, које баш и нису под Уставом БиХ - рекао је Златко Кнежевић, некадашњи судија Уставног суда БиХ.
Кнежевић указује да је изричита уставна норма погажена одлуком да судије и након навршених 70 година живота до избора нових могу наставити да раде. Подсјећа да је током његовог мандата двотрећинска већина одбацила тај приједлог. Јасно је и из овог примјера у Уставном суду БиХ нижи акти изнад уставних норми политичка су потреба, а из истих политичких разлога одлуке судија крњег уставног суда за сада се не неупитне, мада су их доносиле судије са истеклим мандатом.
- Шта са свим одлукама које је у било којој организационој форми, малог, великог вијећа или као судија појединац разаматао, било који предмет у којем је учествовао било судија Ћеман, било бивши судија Палаврић, која је такође неуставно, несметано дјеловала у претходној години? - каже Марко Ромић, асистент на Правни факултет Бањалука.
Неуставно дјеловање крњег Уставног суда БиХ на крилима политичке јавности у Федерацији, а и у европских институција и тијела попут Венецијанске комисије истина ријетко, али подложно је критикама правничке бранше и у Ф БиХ. Ако утврђујући властита накарадна правила и могу доносити политичке одлуке већином од присутних, правник Дамир Сакић указује, немају дискреционо право да мијењају Устав БиХ.
- Материја уређена Уставом јесте дужина трајања мандата судија до навршене 70-те године живота. Текстуалистичким тумачењем Устава поставља се низ питања која полазе од тога да ли се на основу мишљења Венецијанске комисије могла измјенити правила Уставног суда, те се продужити трајање мандата судија или им је било потребно предходно амандирати Устав БиХ, у процедури која је пописна самим Уставом, увести правни основ за такву одредбу, па тек онда измјенити одредбу - рекао је Дамир Сакић, правник.
А то се морало избјећи по сваку цијену, јер би у Парламентарној скупштини БиХ, једино надлежној да мијења Устав, покренуло лавину, дотакло се свјетског раритета и светиње пробошњачких политика, страних судија које у овој по свему необичној творевини званој БиХ ведре и облаче, кроје судбину грађана и конститутивних народа и уз ОХР темеље БиХ квазисуверенитет!