Номинација шума у три национална парка за Унескову листу
Сузана Коматовић из Националног парка Копаоник рекла је да је ова планина прекривена буковом шумом, као и да се те шуме налазе у резервату Козје стене, који је под строгим режимом заштите.
- Локација се налази на врло специфичном терену који је заштићен и ограничен и не може му се приступити без знања и присуства запослених у Националном парку тако да се заштита спроводи на врло високом нивоу - рекла је Коматовићева за Тањуг.
Уписом ове шуме на листу свјетске баштине доћи ће до примјене највиших стандарда управљања, редован мониторинг стања очуваности и укључивање у међународну мрежу стручњака и институција која се баве заштитом букових шума.
Додала је да је резерват Козје Стене проглашен за резерват природе због врло специфичних биљних врста стеноендемита које живе само ту и нигдје више - копоничке љубичице и копаоничке чуваркуће, као и животиња пупут медвједа, вука, лисице и дивокозе.
Она је указала и да на локалитету Козје стене расте мезијска буква и то на специфичном терену.
Навела је да је процес номинације доста дуготрајан и ригорозан, те да ће у току 2027. године бити донијета коначна одлука.
Александар Ђурић из Националног парка Тара истакао је да је овдје евидентирано 1.156 биљних врста, 40 шумских заједница, те да је 80 одсто простора под шумама у коме живи 58 врста сисара и 140 врста птица.
- Локалитет Звезда представља северне обронке ка кањону Дрине, у горњој зони имамо осам од неких 22 локалитета под Панчићевом омориком, буква се овде јавља, наравно, али имамо изузетан биодиверзитет, не само биљних врста, него и фауне, па и других врста, као што су гљиве - рекао је Ђурић.
Он је истакао да је локалитет Рача исто тако на неки начин специфичан због домаћег ораха у симбиози са буквом, који се у природи не срећу често.
Ђурић је навео да Национални парк Тара обухвата 25.000 хектара, од тога 13,5 одсто је у првом режиму заштите, што подразумијева искључење свих активности, 34 одсто се налази у другој зони заштите која је мало либералнија и скоро 53 одсто је у трећој зони заштите.
Она је рекао да је у сарадњи са колегама из Републике Српске донијет закључак да Панчићевој оморици треба активнија заштита због тренутних климатских промјена и зато што је она симбол ове планине.
- Из тог разлога смо се трудили да што више те популације не остане у тој строго заштитној зони која искључује било какву активност, јер смо били сведоци да тај конзерваторски приступ заштите Панчићевој оморици не носи светлу будућност - рекао је Ђурић.