Радић: Српска привлачна туристима, али морамо више улагати у понуду
- Дестинација је једна велика компанија. Да би једна дестинација функционисала мора бити у комплету добра. Није довољно бити добар домаћин, већ имати и добру понуду, различиту врсту садржаја и цјеновник за различите госте. Када то све сведемо на туризам, можемо рећи да смо добри домаћини али можемо причати о побољшању услуге и квалитету понуде - навео је Радић у подкасту Срне.
Он је рекао да су у Републици Српској релизоване бројне и значајне инвестиције када је ријеч о туризму, те да су добри и статистички показатељи.
- Постоји простор за напредак, првенствено када је ријеч о инфраструктури. Ми смо рурална дестинација, а то је тренд у свијету, односно посјета дестинацијама које су неистражене и непознате. Као такви смо привлачни туристима - рекао је Радић.
Он каже да туризам тражи апсолутну посвећеност свих у тој области, те да то обухвата и лобирање, дипломатију и сарадњу са људима.
Наводи да се регион, па с тим и Република Српска, суочавају са проблемом недостатка радне снаге.
- То не треба крити и не може се сакрити. У сезони смо у мањку око три хиљаде радника. То се одражава на услугу. То је изражено у Требињу, па и у Бањалуци. Дошли смо у ситуацију да имамо веће цијене, а лошију услугу - навео је Радић.
Он сматра да је алтернатива у увезеној радној снази, али да то значи да ће се мијењати и приступ туристима и гостима.
Радић додаје да је важно госту пружити услугу због које ће се опет вратити, или због које ће осјећати да је добио оно што је и платио.
- Поента је да гост оде задовољан и да каже да вриједи услуга, односно доручак да плати 17 или 18 КМ. Проблем је ако услугу, амбијент и сервирање плати, а има осјећај да то не вриједи ни пет КМ. Осјећа се онда преварено. За Турску и Турке увијек се причало да су гостољубиви и то знају људи који иду тамо на љетовање. Они су увијек уз кафу стављали рахат-локум. Увијек изненаде госта", наводи Радић.
Он каже да је због наведеног потребно више едукације, да би се и нове технологије и интернет презентација искористили на најбољи начин и пружили већу видљивост дестинација домаћим и страним туристима.
ОХРАБРИТИ ЉУДЕ ДА СЕ БАВЕ ТУРИЗМОМ
Радић је изјавио да треба охрабрити људе да се баве туризмом, будући да Српска привлачи све више туриста, те указао да је неопходно више промовисати домаће дестинације.
Радић је навео да за људе који желе да се баве туризмом треба организовати едукације и радионице које би их усмјериле на прави пут.
- То је посао локалних туристичких организација да остваре потенцијал и амбицију. Мени је један човјек рекао да није знао откуд и због чега су му дошли први гости и како су га нашли. Данас има озбиљан бизнис и зараду. Улаже више. Сада има сајт и бизнис профил као и друштвене мреже. Потребно је вријеме и због тога не треба чекати - појаснио је Радић.
Говорећи о ресторанима и хотелима, Радић је истакао да је неопходно запослити више радника из сектора туризма, с обзиром на то да су инвеститори често из других области привреде и немају увид у све предности и мане посла.
- Улажу много у опремање и концепт него у раднике. Ту имамо проблем гдје имамо врло добро и модерно уређене објекте, али изнутра врло упитног квалитета и садржаја - сматра Радић.
ВАУЧЕРИ СУ ИМАЛИ СВРХУ, РАЗМИСЛИТИ О РЕВИЗИЈИ И ДРУГОЈ ВРСТИ ПОДРШКЕ
Радић каже да је потребно више радити на томе да домаћи туристи више путују Републиком Српском, истакавши да имамо све оно што и земље у региону.
- Имамо све оно што се тражи у свијету. Природу, пјешачке и бициклистичке стазе и све друго. Имамо планинарска друштва, водиче и све више људи који то воле. Ми смо та дестинација. Требамо је промовисати на тај начин - истакао је Радић.
Он је навео да је у периоду послије епидемије вируса корона било примјетно да су грађани Републике Српске обилазили општине и градове које до тада нису.
- Херцеговцима је била занимљива, Крајина. Људи из Семберије долазили су у Бањалуку и Херцеговину и тако даље. Тада су били и ваучери. Чим су се отвориле границе, смањено је интересовање за домаће дестинације. Међутима, стално промовишемо домаће дестинације и то ћемо радити и у наредном периоду - поручио је Радић.
Говорећи о ваучерима, он је навео да су имали сврху и да су помогли грађанима, али и власницима објеката и радницима у туризму да оживе посао, али да је сада потребно размислити о ревизији.
- Домаћи гости остварују преко пола милиона ноћења. То је огроман ресурс. Данас причамо у 2026. години. Ваучери су најављени и имају подршку. То може бити стална али не може да буде основа подршка. Потребна је ревизија начина додјеле - истакао је Радић.
Он је рекао да је инфлација погодила и сектор туризма и угоститељства и да 100 КМ нема вриједност као прије пет година.
- Можемо говорити и о периоду коришћења. Много је проблема представљало то што је минимални период за парове био три дана проведена на једном мјесту. Сматрам да је потребно смањити на два дана због викенда. Можда треба и ограничити број ваучера. Прошле године је од 20.000 ноћења остварено знатно мање. Идемо ограничити број ваучера али да он буде 150 или 200 КМ - сматра Радић.
МОРАМО СПАСИТИ СЕЛА, ЉУДИ ТРЕБА ДА ИМАЈУ КОРИСТ ОД ЖИВОТА НА СЕЛУ
Радић је истакао да је потребно спасити села и да се то може урадити кроз градњу неопходне инфрструктуре што је предуслов за останак људи, али и за развој туризма.
- Људи нама долазе јер још овдје могу да уживају у чарима села, а не да то гледају на ТВ-у. Због тога морамо очувати села, али не да неког натјерамо да то ради, него да дамо прилику да се тим бави и да има корист од тога - сматра Радић.
САЈМОВИ СУ ВЕЛИКА ПРИЛИКА ЗА СРПСКУ, АЛИ И ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Радић је истакао да су сајмови велика прилика за промоцију Српске али и локалних заједница, истакавши да ће Бањалука од 28. фебруара на Међународном сајму туризма угостити око 150 излагача из земље и региона.
- Осим земаља региона, имамо излагаче из Мађарске и Турске. Интерес прелази могућност и оквире и због тога смо задовољни. Послије Београда и Будимпеште долази Бањалука а послије тога је сајам у Берлину. Овај наш сајам имаће обрисе и превазићи ће сајмове у другим већим земљама и градовима - рекао је Радић.
Он је додао да је земља партнер Србија и да ће то бити прилика да се разговара, упозна, да се одржи конференција и да се учесници добро забаве.
- Излагачи појединачно представљају локалне заједнице. Нису ово сајмови гдје дође 10 излагача из једног града. Ту су представници више од 100 локалних заједница и регија. Долазе да вас почасте и приволе да будете њихов гост у наредном периоду - истакао је Радић.
Он је додао да је Република Српска присутна на међународним сајмовима али да то може бити боље и видљивије.
- Били смо у Бечу, Љубљани и Истанбулу. Чекају нас Будимпешта и Београд. Активни смо и трудимо се да искористимо прилику и презентујемо Републику Српску. Ове године први пут идемо у Осло. Међутим, проблем су агенције које нуде странцима дестинације у Српској. Нема их много и више је оних који нуде нашим туристима дестинације у свијету - појаснио је Радић.
ЛОКАЛНЕ ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ТРЕБА ДА БУДУ АМБАСАДОРИ СВОЈИХ ГРАДОВА
Радић је истакао да запослени у локалним туристичким организацијама треба да буду амбсадори својих градова, јер преко њих људи и први пут упознају једну локалну заједницу.
- Битно је ко ради у туризму. С тим позивом не треба да се лицитира. То је одговорно мјесто и економија зависи од тога ко ради у туризму - додаје он.
Он каже да радници у туризму не могу радити у канцеларији, наводећи да су им ресурси неограничени.
- Морамо данас показати да је лијепо живјети у том мјесту. Лијеп дан је ресурс, када ћемо направити фотографију и поставити је на друштвене мреже. Неће нико доћи гдје је прљаво и прашњаво и гдје има смећа. Морамо да радимо на квалитету и амбијенту простора гдје живимо да би то могли представити - истакао је Радић.