"Срце пише ћирилицом" - значај матерњег језика (ВИДЕО)
И овај датум нас изнова подсјећа колико је важно указивати на љепоту и значај српског језика који је имао кроз историју до данас.
Тим поводом у организацији Филолошког факултета бањалучког Универзитета и Музеја Републике Српске отворена је изложба најуспјешнијих радова ћириличне калиграфије "Срце пише ћирилицом".
Наша најљепша књижевна дјела, која кроз вијекове свједоче о духовном и културном уздизању Срба, писана су ћирилицом, изворним писмом српског народа.
За српски народ, матерњи језик је један од најјачих симбола националног идентитета и историјског трајања и зато смо дужни да га чувамо и баштинимо.
- Овдје смо се окупили да прославимо језик, да очувамо традицију, да преносимо са кољена на коњено јер је то наш задатак. Исидора Секулић је лијепо рекла, човјек је језик, да би човјек писао, мислио па и ћутао трба му језик, зато је наш задатак да га чувамо и на правилан начин користимо - навела је Марија Васић, професор српског језика и књижевности.
Српски језик и ћирилица представљају заједнички кров за све Србе гдје год живјели. Очување матерњег језика није само питање комуникације, већ нашег идентитета, историје, садашњости и будућности.
- И ово данас што ми радимо кроз међугенерацијско повезивање, оних најмањих, па младих наших студената, њихових родитеља чувамо ћирилицу, чувамо српски језик и настојимо да дамо значај какав језик треба да има у друштву, посебно матерњи језик - истакла је Биљана Бабић, деканица Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци.
На Филолошком факултету је отворена изложба најуспјешнијих радова ћириличне калиграфије "Срце пише ћирилицом", а аутор пројекта је Тамара Лукач Лазаревић из Музеја Српске.
- Осим изложбе припремљен је богат културно-умјетнички програм у којем учествују различите генерације, који одашиљу једну поруку да је најзначајније да у будућности очувамо и пренесемо на будуће генерације тековине културе и цивилизације као што су језик и писмо - рекла је Лукачева.
Обиљежавање 21.фебруара, Међународног дана матерњег језика није само формалност већ позив на одговорност, да никада не заборавимо ко смо и којим језиком су исписане странице наше славне историје.