Одлазак међународних војних снага на КиМ поново у фокусу свјетске политике (ВИДЕО)
Администрација Доналда Трампа, према писању бриселског "Политика" тражи од европских савезника смањење броја војника НАТО-а на Kосову и Метохији и да се мисија KФОР-а приведе крају. Међутим, аналитичари сматрају да је база Бондстил превише стратешки важна са Сједињене Државе да би се говорило о наглом повлачењу. Под директном је командом Здружене команде НАТО-а у Напуљу, а у бази се, налази и група за регионалну подршку Балкан.
- Да ли је могуће очекивати да ће се повлачити јединице НАТО-а, КФОР-а и уклањати сама база Бонстила? У овом тренутку, на бази ових околности о којима сам сада говорио, тренутно нема таквих индикатора који би такву тврдњу поткријепили - рекао је Милан Милаковић Центар за друштвено-политичка истраживања.
И суштински је питање да је ова територија битна са позиције НАТО-а, да је њом неопходно владати у потпуности, вршити контролу над њом и смањити могућност да се ту дешавају непредиђене околности који могу да угрозе оне активности које произилазе на ширем плану деловања Савеза.
Како ствари сада стоје, највише од одласка КФОРА стрепе Срби на Косову и Метохији.
- Свјесни смо чињенице да тренутно присуство КФОР-а значи да није могућа већа акција власти из Приштине која би угрозила безбједност Срба на Косову и Метохији и њихов опстанак. КФОР се јавно декларише као трећа линија одговора - истакао је Горан Јанићијевић, уредник емисије "Дозволите..." на РТС.
Парадоксално, ни Приштини не одговара одлазак Американаца. Иако су отворено подржавали Бајдена, албанске власти у Приштини брзо су промијениле курс, чак су приступиле Трамповом Одбору за мир.
- Нема никаквих изговора да ће НАТО напустити Косово. Тим прије што сада након позива председника Трампа да се Косово укључи у мировни процес у Гази, сматра се да је тиме учвршћен став и релација Сједињених Америчких Држава - сматра Неџмедин Спахију, политички аналитичар.
Потпуно повлачење Американаца није ни у складу са четворогодишњи планом за изградњу војне инфраструктуре на Западном Балкану, који је објављен прошле године, каже Милован Дрецун. Укратко, ради се о стварању геополитичког коридора од Јадранског до Црног мора.
- Зато мислим да није реално очекивати повлачење – чак и ако се број снага смањи. Знате, макар и десет америчких војника да остане у саставу КФОР-а, они имају највећи значај због силе која стоји иза њих. То смањивање не би ништа промијенило. Што се КФОР-а тиче, он остаје у бројкама између 4.500 и 5.000 људи, тренутно око 4.800. Дакле, КФОР се у овим околностима сигурно неће смањивати, нити ће доћи до повлачења са Косова и Метохије - рекао је Милован Дрецун предсједник Одбора за безбједност.
Оно што је сигурно, јесте да све зависи од америчког предсједника. А у овом мандату је показао да је и те како у стању да изненади и своје најважније савезнике.