Једно од највећих предузећа у ФБиХ неповратно угасило производњу (ВИДЕО)
Улази у фабрику су блокирани, а главни дио гашења окончан. Слиједи контролисано испуштање гасова у наредних неколико дана. Око 200 радника тај сложени посао приводи крају, а потом са њих још 300 којима је радни однос завршен са недјељом одлази на биро.
- Гашењем коксне батерије се угасило и 500 радних мјеста. Оно што је у суштини данас најтеже свим радницима, а посебно оним који су морали приступити гашењу, једноставно радник је доведен у такву ситуацију да фактички реже грану на којој сједи - каже Ермин Халиловић, предсједник Синдиката радника Коксаре.
С покретањем стечаја у новембру прошле године без посла је остало 230 радника, махом старијих којима је фалило неколико година до пензије. Њу нису дочекали у овом некадашњем гиганту који је био један од водећих произвођача металуршког кокса у региону. Гашење Коксаре било је неминовно након што Скупштина повјерилаца у стечајном поступку није запримила ниједну понуду за наставак производње.
- И поред тога што је то био највећи загађивач на подручју наше општине, ми смо дубоко свјесни колико је Коксара значила. Ми као локална управа никакав утицај нисмо имали на пословне одлуке и на оно како је Коксара вођена - каже Един Делић, градоначелник Лукавца.
Град није, али зато јесу Влада Тузланског кантона и федерална Влада, чуло се међу огорченим радницима. Кажу, управо њима није било у интересу пронаћи рјешење. Због свега су огорчени и становници Лукавца.
Управа Коксаре обећава да ће све обавезе према радницима бити измирене. Истовремено, док траје процес ликвидације, оглашена је продаја имовине, у цјелини или парцијално. Процијењена је на преко 200 милиона КМ.
- Ми ћемо имати до 27. испитано тржиште, односно у коначници до 3. марта. Према позивима које имам, видим да ће бити заинтересованих лица и за једну и за другу ствар, Одбор ће даље одлучити у ком ће то смјеру ићи и на који најбољи начин ће се уновчити та имовина - каже Алмир Бајрић, стечајни управник Коксаре.
Талас гашења и губитка радних мјеста у Федерацији са Коксаром се, чини се, не завршава. Тако у процес затварања након 144 године рада улази и Рудник мрког угља Зеница. Овакав сценарио најављиван је још прије двије године, уз образложење неисплативости.