latinica  ћирилица
23/02/2026 |  22:12 ⇒ 22:37 | Аутор: РТРС

Други угао: Колона живих и мртвих - 30 година од егзодуса Срба из Сарајева (ВИДЕО)

Ових дана Република Српска присјећа се једног од најкомплекснијих и најпотреснијих догађаја у новијој историји српског народа, – егзодуса Срба из Сарајева. У фебруару и марту 1996. године, након потписивања Дејтонског мировног споразума, више од 150 хиљада људи напустило је своја вишевјековна огњишта.
Други угао - Фото: РТРС
Други угаоФото: РТРС

Отишли су са територије коју су војнички одбранили, носећи са собом не само оно мало покретне имовине, већ и посмртне остатке својих најмилијих. И 30 година послије, ране не зарастају а сјећања не блиједе.

- Ми смо знали на лабудицу натоварити, примјера ради, 36 тона тешку хидрауличну пресу и треба је извући. Нема тог камиона који ће по оном снијегу уз Требевић и горе извући. Морали су гусјеничара помагати и тако. Било је свега. Ми смо дошли да су ми људи долазили, на својим санкама вози погинулог сина, машинског инжењера, момка, и каже помози ми - рекао је Милан Прица, бивши директор Ваздухопловног завода "Орао".

Душан Шеховац, предсједник Удружења "Истина и правда" Источно Сарајево истакао да је је чињеница да су сарајевски Срби, Срби који су били једни од најобразованијих друштвених група Срба на простору свијета.

- Били једно велико богаство који су требали и могли у Републици Српској ударити темеље - додао је он.

Све до 71. године Срби чине већинско становништво, истиче Драга Мастиловић историчар иминистар за научно-технолошки развој и високо образовање, када говоримо о сарајевском округу, сарајевском срезу, касније значи Сарајево и околина са овим општинама.

- И онда видите један примјетан пад све до 91. и на крају дешава се овај рат 92-95. и овај страшни егзодус. И данас кад погледате етничку слику Сарајева из 61. и 2013. према овом попису, онда видите да су Срби данас у Сарајеву у ствари остаци остатака - истакао је Мастиловић.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић навео је да су Срби 92. отишли јер се нису осјећали сигурно.

- Нису жељели да остану на некој територији гдје би били малтретирани, угњетавани, гдје би им био живот угрожен. И на исти такав начин су се осјећали и 96. године и то је кључан разлог - сматра Ћосић.