За странце нема мјеста у Комисији за споменике БиХ
Комисија је, наиме, основана анексом осам Дејтонском споразума и Одлуком о Комисији за очување националних споменика Предсједништва из 2001. Од разрјешења међународних чланова у мају 2016. Комисија броји три члана, од којих је један из Српске, а који акте усвајају консензусом.
Нове турбуленције су кренуле након што је у Предсједништву БиХ изгласала одлука која предвиђа укидање механизма вета и враћање страних чланова који су, одлуком Предсједништва у вријеме мандата Бакира Изетбеговића (СДА), Драгана Човића (ХДЗ) и Младена Иванића (ПДП), удаљени прије десет година из те институције, уз прецизирање новог начина одлучивања, пише Глас Српске.
Својеврсни повратак на старо стање је погурао, наиме, Денис Бећировић који је бошњачки члан Предсједништва БиХ. Српски члан Жељка Цвијановић је била против док је"за" гласао и хрватски кадар Жељко Комшић (ДФ) који је, након неколико дана предомишљања, као предсједавајући у овом моменту, и потписао одлуку према којој би у тој комисији убудуће, уз домаће, требало да се нађу и два члана које, на приједлог генералног директора УНЕСКО, именује Предсједништво БиХ.
Ступање на снагу
Комисија ће, према спорном акту, доносити одлуке већином гласова укупног броја чланова, а та одлука је у петак објављена у Службеном гласнику БиХ, са назнаком да ступа на снагу осмог дана од дана објаве.
Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић је раније изјавила да је Секретаријат морао да третира ту одлуку о Комисији као спољнополитичко питање, а не да је упути на потписивање Комшићу. Због тога је најавила и да ће искористи све доступне механизме да то на првој наредној степеници заустави.
- Ова тема је делегирана од стране Бећировића да би се придобила бошњачка јавност, а не да би се ријешио конкретан проблем, а Комшић је подлегао притиску те јавности и потписао одлуку – оцијенила је тада Цвијановићева, уз опаску да се, између осталог, и из тога што одлука предвиђа да генерални директор УНЕСЦО-а номинује два члана Комисије јасан показатељ да се ради о питању из домена спољне политике.
До закључења овог броја Гласа нису успјели сазнати конкретно који ће потез повући у кабинету српског члана Предсједништва. Ипак, незванично је потврђено да неће допустити да маневар Бећировића и Комшића успије.
Актуелну ситуацију је коментарисао правник из Сарајева Дамир Сакић. Каже да није проблем био усвојити одлуку, већ је питање како ће те међународне чланове увести у мандат када се зна да је то питање из области спољне политике што значи да треба консензус и да је подложно вету.
- Постојала је радна група коју је основало Предсједништво са задатком да истражи правни оквир и предложи рјешења. Међутим, како сам информисан, Бећировић је то једнострано узео, одлуку увео у дневни ред, да би касније с њим гласао Комшић тако да је спорна цијела процедура - рекао је за “Глас“ Сакић након објаве на мрежи “Икс“.
Вјерује да ће на то, како је и најављено, одреаговати и кабинет српског члана Предсједништва БиХ.
- У јавности је била и информација да је Секретаријат Предсједништва БиХ дао тумачење према којем ће се евентуално слање захтјева према УНЕСКО сматрати као дијелом спољне политике те да ће бити подложно вету, с чим се слажем. Имали смо такав случај слања захтјева према ЕУФОР-у који се тицао њихове интервенције у полицијске послове у БиХ на који је уложен вето те подржан у Народној скупштини Републике Српске - изјавио је Сакић.
Антидејтонско дјеловање
Члан Комисије за очување националних споменика из Републике Српске Анђелина Ошап-Гаћановић раније је за Глас Српске поручила да одлука Предсједништва БиХ од 12. Јануара представља у потпуности антидејтонско дјеловање.
Тврди да је том одлуком поништен и статус независности који је Дејтонским мировним споразумом додјељен Комисији, а да је Предсједништво БиХ, на себе пренијело овлаштења да уређује рад Комисије која му тим споразумом не припадају. Уређење рада Комисије је, тврди, искључива надлежност саме Комисије.
- Предсједништво је у складу са Анексом осам надлежно само за именовање њених чланова, и ни на који начин не може подредити независну Комисију себи, јер такво шта није предвиђено Дејтонским споразумом – навела је она, уз тврдњу да су дијелови одлуке у потпуној колизији са анексом Дејтона.
Мандат
Чланови Комисије за очување националних споменика су, уз Анђелину Ошап-Гаћановић, и Фарук Капиџић и Зоран Микулић као чланови из ФБиХ. Сви су именовани 2021. на мандат од пет година.
Новом одлуком је предвиђено да Предсједништво именује свих пет чланова Комисије, на период од пет година, без јавног конкурса, уз могућност поновног именовања.
- Предсједништво БиХ ће именовати чланове Комисије најкасније у року од 30 дана након истека мандата постојећих чланова Комисије, а процес номинације ће покренути најкасније шест мјесеци прије истека мандата – пише у одлуци.