Ако Кијеву дају нуклеарну бомбу, Русија има право да изведе нуклеарни удар на Француску и Британију (ВИДЕО)
Оно што сада Москву брине јесте, застрашујућа информација до које је дошла руска Спољнообавјештајна служба, а то је став Велике Британије и Француске да Украјина треба да буде опремљена нуклеарном бомбом. Из Русије су одговорили, да имају право на симетричан одговор.
Четири године ратног сукоба највећих размјера на европском тлу још од Другог свјетског рата. Четири године у којима су и једна и друга страна на губитку.
Стотине хиљада мртвих, милиони расељених и економска штета која се изражава у стотинама милијарди евра. Када је све почело, нико није вјеровао да ће оволико потрајати.
Предсједник Руске Федерације Владимир Путин нагласио је да непријатељ није успио да порази Русију.
- Не успијевају да нанесу стратешки пораз Русији. Никако не успијевају. Али они то толико желе — не могу да живе без тога. Или мисле да не могу. Апсолутно морају да поразе Русију. Траже било који начин, било шта. Сами ће себе довести до крајње линије, а затим ће зажалити - наводи Путин.
Ова годишњица обиљежава се у свјетлу информација које су објавиле руске обавјештајне службе. Предсједник Путин је саопштио да постоје информације о припремама за дизање у ваздух "Турског" и "Плавог тока" на руским гасним системима на дну Црног мора.
Још једна информација која је шокирала јавност јесте да се Велика Британија и Француска спремају да наоружају Украјину нуклеарном бомбом.
- Уколико дође до таквог развоја догађаја, нема сумње да ће Русија бити приморана да употријеби било које нуклеарно оружје, укључујући и нестратешко, против циљева у Украјини који представљају пријетњу. А ако буде било потребно, и против земаља добављача које постају саучесници у нуклеарном сукобу са Русијом. То је симетричан одговор на који Руска Федерација има право - каже Дмитриј Медведев, замјеник предсједника Савјета безбједности Русије.
У Кијеву, док је град без струје и гријања, четврта годишњица почетка сукоба обиљежава се свечано. Бројни европски званичници сјатили су се у украјинску престоницу да пруже моралну подршку Украјини и њеном народу.
Међу њима се нису нашли представници три најјаче европске земље. Без предсједника Француске Емануела Макрона и премијера Њемачке и Велике Британије, Фридриха Мерца и Кира Стармера.
- Наравно, сви желимо да се рат заврши. Али нико неће дозволити да се Украјина заврши. Желимо мир. Снажан, достојанствен, трајан. И прије сваке рунде преговора, дајем нашем тиму веома јасне директиве. Оне увијек долазе у повјерљивим декретима, али сигурно нећу открити државну тајну ако подијелим своју главну поруку: не просути све ове године, не обезвриједити цијелу борбу, храброст, достојанство, све кроз шта је Украјина прошла. Ово се не може предати, заборавити, издати - истакао је Володимир Зеленски, предсједник Украјине.
Жељу за окончањем сукоба и постизањем мира, од првог испаљеног метка исказује и Мађарска. На то је данас подсјетио премијер Виктор Орбан. За мир се залаже и Кина.
- Кинески став о кризи у Украјини је био досљедан и јасан. Кина подржава све напоре за мир. Недавно су се коначно отворила врата за дијалог у украјинској кризи, гдје су све стране одржале замах преговора. Дијалог и преговори остају једини одрживи пут за рјешавање кризе - наводи Мао Нинг, портпарол Министарства иностраних послова Кине.
Док из Кине апострофирају дијалог и преговоре, у НАТО-у сматрају да Украјини треба испоручивати више наоружања.
- Украјини је потребно више, јер обећање помоћи не завршава рат. Украјини је потребна муниција данас и сваки дан, док се крвопролиће не заустави. Украјина наставља да ублажава руску агресију, и упркос Путиновом позирању, Русија није успјела да оствари њихове амбиције на бојном пољу - изјавио је Марк Руте, генерални секретар НАТО.
А када се јануара прошле године у Бијелу кућу вратио Доналд Трамп, многи су помислили да је окончање сукоба пред вратима. Међутим, мјесеци су пролазили а рјешења није било. Чак ни послије састанка Трампа и Путина на Аљасци.
Ипак, курс Вашингтона се и те како промијенио. Према ријечима високих америчких званичника које је пренио Блумберг, Трамп покушава постићи договор прије 4. јула и 250. годишњице америчке независности.
- Америка се трансформисала у миротворца да би реализовала двије стратешке ствари. Прву, да не дијели судбину горчине неуспјеха. И друго, да у тој позицији извојују за Кијев много повољнију опцију него да се сукоб настави - каже Драган Петровић, политиколог.
Према процјенама тамошњих демографа, од почетка рата Украјина је изгубила око десет милиона људи, што погинулих, што избјеглих, што оних који живе на територијама које је Руска Федерације припојила. А крај сукоба још ни на видику.