Представљена књига "Виртуелна ломача: Како друштвене мреже разарају јавну дебату?"

У овој књизи критички се преиспитује утицај интернета и друштвених мрежа на друштво и појединца и поставља питање о томе колико су људи заиста слободни у времену дигиталне демократије.
Коаутор књиге Александар Врањеш рекао је Срни да су се аутори питањем трансформације јавности посредством друштвених мрежа у књизи бавили из перспектива политичке културе и политичке комуникације.
- Јавност која је требала да буде конструктивна, демократски оријентисана, орјентисана на аргументе како је то некада теорија замишљала, је постала потпуна супротност. На интернету тако имамо неку умрежену гомилу која олако дискредитује, напада, која говори углас, не вреднује аргументе, којој аргументи и струка ништа не значе - рекао је Врањеш.
Како је нагласио, у својим балонима који су затворени не дозвољавају дебату, различита мишљења и склони су да врло агресивно дискредитују саговорнике на друштвеним мрежама.
- То значи да смо умјесто делиберативног модела отишли ка некој супротности на друштвеним мрежама и то је оно што анализирамо у књизи, односно све патологије на друштвеним мрежама, што гледамо и свједочимо на дневном нивоу - рекао је Врањеш.
Коаутор књиге, професор политичке теорије на Факултету политичких наука у Бањалуци Ђорђе Вуковић рекао је да је простор слободе захтијевао одређено знање и моралност да би та слобода вриједила, да би разговор оплеменио учеснике и да би сучељавање аргумената надгласало међусобно искључивање.
- Оним учесницима који немају племените намјере да расвјетљавају истину омогућено је да манипулишу тим простором и праве деструкцију. У античким временима разговор је био најзначајнији чин између људи у заједници и он је захтијевао равноправност учесника и у намјерама и у знању и одређеној врсти одговорности према јавном моралу - рекао је Вуковић.
Он је нагласио да су друштвене мреже откриле мрачну страну људске природе.
Књига "Виртуелна ломача: Како друштвене мреже разарају јавну дебату?" објављена је у издању издавачке куће "ХЕРАеду" и Института за политичке студије у Београду.
