Дмичић: Први Устав утемељио државотворност Српске
- Први Устав Републике Српске, који је донесен 28. фебруара 1992. године, уважио је историјски контекст и уставноправну југословенску и континентално-европску теорију и традицију - рекао је Дмичић.
Иако је Устав 17 пута мијењан, допуњаван са 122 амандмана и усклађиван са Уставом БиХ, Дмичић истиче да његово постојање као највишег основног правнополитичког акта није доведено у питање.
- Управо његов континуитет представља један од најснажнијих аргумената да су Уставом постављени трајни темељи територијалног, институционалног и политичког идентитета Републике Српске - нагласио је Дмичић.
Он је истакао да је доношење првог Устава Републике Српске кључни догађај у савременој политичкој и правној историји српског народа у БиХ.
То је, каже Дмичић, само историјски и политички израз дубоке уставне трансформације у условима распада СФРЈ и драматичних промјена у унутрашњем уређењу БиХ.
- Политички и историјски контекст у којем је Устав донесен суштински одређује његову улогу и значај. Уставом су обезбијеђена примарна уставотворна архитектура Српске, организација, структура и функционисање власти, територијална структура и правни систем и поредак", рекао је Дмичић и додао да је утврђено начело подјеле власти и одређене надлежности носилаца законодавне, извршне и судске функције.
Према његовим ријечима, значај Устава постаје још већи и потпунији закључењем Дејтонског мировног споразума за БиХ.
Анекс четири овог споразума – Устав БиХ, каже Дмичић, потврдио је државотворни статус, уставноправни интегритет, субјективитет и територијално јединство, недјељивост и неотуђивост Републике Српске у оквиру сложене државне заједнице БиХ.
Дмичић је подсјетио да је Народна скупштина Републике Српске усвојила Нацрт новог Устава Републике Српске у контексту захтјева за очување државотворног статуса, територијалног интегритета, политичког и националног суверенитета и субјективитета заснованих на изворним начелима међународног права и Дејтонског споразума.
Осим тога, истиче Дмичић, то је посебно учињено због појачаних међуентитетских, националних, конфесионалних и политичких тензија и односа Републике Српске и органа и институција БиХ, укључујући и Уставни суд БиХ и ОХР.
Након усвајања нацрта уставног акта спроведена је стручна јавна расправа и експертске оцјене, као обавезне фазе ревизионог поступка.
Дмичић каже да је нови устав Републике Српске могуће очекивати тек онда када политичке прилике то допусте и када за његово доношење постоји најшира подршка свих оних који ће живјети под одредбама највишег правног акта.
- Република Српска, у ствари, према изворним дејтонским рјешењима има обиљежја државе са ограниченим спољним и значајним унутрашњим суверенитетом. Стога би нови устав као највиши правни акт утемељио право на самостално обављање уставотворне, законодавне и судске функције, дакле све државне надлежности осим оних које су Уставом изричито предвиђене као надлежности њених органа и институција - нагласио је Дмичић.