Промовисана књига Ђорђа Брујића "Глинска сриједа"
Осим аутора, о његовој поезији су говорили уредник трибине Будимир Дубак, потпредсједница УКЦГ Милица Краљ, књижевник Миљан Николић, док је одабране пјесме читао новинар и уредник Драган Алорић. Трибину је отворио књижевник Будимир Дубак истакавши да је за ову књигу поезије Брујић добио награду "Светосавски златник", за најбоље дјело објављено у Књижевној задрузи Српског народног вијећа прошле године, те да је пјесник свједок страдања српског народа у Хрватској, одакле је у колони као избјеглица дошао у Подгорицу.
- Он у својој поезији на особен начин свједочи о нашем удесу, прогону и изгону, старијем и новом. И у овој књизи "Глинска сриједа" он наставља своја казивања о том усуду српског народа, пјевајући из трагичног колективног и личног искуства. Пјесник на тужном ходочашћу обилази стратишта, која су, уствари, пакао на земљи, свједочећи о страдањима српског народа, који је жртва усташких злочина. Цијела књига Ђорђа Брујића прожета је болом и ужасом, због страдања које се понавља као мученичка историја - навео је Дубак.
Потпредсједница Удружења књижевника Црне Горе Милица Краљ казала је да је књига „Глинска сриједа“ и подсјетник и опомена, и упозорење и, надасве, метафизичко опело српским жртвама.
- И то не само онима који су мучки, језиво, ужасавајуће и ужасно, стравно и стравично, зло и злочиначки уморени на најбестиднији, најбестијалнији, на монстуозан начин 29. јула 1941. године у Глини, мјесту на Банији у православној цркви. Разлог србоуморства, разлог увијек исти, збирна нарастајућа једначина смрти-незамислива, непојамна, непрестана, непрекинута мржња и мрзост према српском народу. Пјесник Брујић као мото, испред сваког од седам циклуса, цитатима о страдању и трагизму, истинитом поетском ријечју-свједочанством-која нису само увод у наредни страдално-патнички круг, већ и потресно свједочанство о трагизму овог простора, односно увид у у дубинско понирање у несхватљиву, необјашњиву, недокучиву драму и кратковјечног трајања и тисућљећнег негирања опстајања и постојања свега оног бивства са српским предзнаком - рекла је, између осталог, Краљ.
"Глинска сриједа" доноси прочишћење од земног трајања, од неправди почињених у име оних који управљају свијетом, од таворења и разарања личног упоруишта, завиччаја из кога потиче пјесник, доноси отварање ка спознаји и опросту за почињено, казао је у свом излагању књижевник Миљан Николић.
- Језик пјесама Ђорђа Брујића огледа се у пронађеним, ријетким спојевима појмова из свијета засталог на граници упамћеног говора, из сјеника врбе, хука испод ракље, вјечне несанице и других затомњених мјеста у бићу која воде ка познавању говора каквог данас ријетко срећемо у свакодневној размјени информација, слојевитог и вишезначног спектра чулности датог у аутентичној поетици овог пјесника српског језика. Брујић свјесно у својој зрелој фази посеже за класичним пјесничким облицима, настојећи да свом изразу тако подари облик и форму која језик устројава на вишем реду семантичке организације, као својеврсан чин отпора све већој произвољности у савременој употреби говора - рекао је Николић.
На крају трибине аутор Ђорђе Брујић се захвалио учесницима који су говорили о његовој поезији, као и др Момчилу Вуксановићу, предсједнику УО Конференције српских националних организација из земања региона која и организује Академске трибине, затим Српском националном савјету Црне Горе, Књижевног задрузи Српског народног вијећа из Подгорице чију је награду на најбољу књигу године недавно добио.
- Књига "Глинска сриједа" је асоцијација на Елиотову „Чисту среду“, одатле је потекла идеја да је овако назовем. Зашто? Зато што је сваке сриједе у Глини одржаван вашар на ком су се окупљали Срби Кордуна и Баније и трговали као на свим мјештанским вашарима, и управо на та два дана, уторак и сриједу десио се овај покољ од скоро 2.000 људи у цркви у Глини јер су их тада похватали на лицу мјеста. Оно што нису ухватили у Глини похватали су по селима Кордуна. Ја сам у овој књизи настојао да будем фоторепортер, али сам закаснио неких 80 година, па сам кренуо да пишем, да кроз ријечи осликавам оно што сам од дјетињства слушао у својој кући. Значи, жеља ми је била да кроз ријечи донесем слику - рекао је Брујић.
Ђорђе Брујић (Карловац, 7. децембар 1967) српски је књижевник, пјесник и књижевни критичар. Студирао је српски језик и књижевност на Филолошком факултету.
Био је главни и одговорни уредник Студента, часописа студената Филозофског факултета у Петрињи, замјеник главног и одговорног уредника и уредник за поезију часописа за књижевност Стварање из Подгорице, уредник издавачке дјелатности Српског културног друштва Просвјета из Загреба, уредник и новинар у дневним новинама Побједа, Дан и Глас Црногорца из Подгорице, Политике и Танјуга из Београда, уредник је у магазину Српске новине из Подгорице.
Поезију, огледе и књижевнокритичке текстове објављивао у дневним новинама, периодици и електронским публикацијама: Летопис Матице српске, Књижевне новине, Траг, Кораци, Стварање, Просвјета, Српски глас, Љетопис СКД Просвјета, Домети, Књижевност, Јединство из Приштине, Дан, Побједа, Глас Црногорца, Српске новине из Подгорице, Српски југ, Балкански књижевни гласник, Слово, Овдје, Светигора, Наше слово, Дневник, Народни српски календар СКД Просвјета Загреб.
Добитник је награда: Драган Кордић СКД Сава Мркаљ, награде Стварања, Видовданске награде УКЦГ, Успењске награде УКРС, Лука Милованов СПКД Просвјета Република Српска, Повеље за књигу године, Хришћанске повеље ХАНУ – Подгорица, награде Удружења новинара Црне Горе и других награда, повеља и признања.
Члан је Матице српске из Новог Сада, Удружења књижевника Црне Горе, Српске књижевне задруге из Београда, Удружења књижевника Републике Српске, редакције Књижевних новина из Београда, Удружења новинара Црне Горе и Савеза новинара Србије и Црне Горе.
Дјела су му превођена на руски, француски, енглески, румунски, албанки, македонски и бугарски језик.
Подсјетимо, Академске трибине, уз подршку Фонда за заштиту и остваривање мањинских права Црне Горе, организује Конференција српских националних организација из земаља региона.