Одлазак "уралског сунца": Преминуо славни драматург Николај Кољада

Руска и свјетска позоришна сцена остале су без једног од најплоднијих и најзачајнијих савремених стваралаца.
Ненадокнадив губитак за руску културу
Вијест о смрти Кољаде потврдио је гувернер Свердловске области Денис Паслер, наводећи да је ово ненадокнадив губитак за цијелу Русију.
- Умро је човјек који је цијели живот посветио позоришној умјетности. Налазећи се у самом срцу театра, окупљао је око себе младе писце, знамените мајсторе и публику - истакао је Паслер.
Првакиња "Кољада-театра", Тамара Зимина, претходно је саопштила да је драматург посљедње дане провео у коми, под сталним надзором љекара.
Од кавкаског села до свјетске славе
Николај Владимирович Кољада рођен је 4. децембра 1957. године у Казахстану. Свој професионални пут започео је у Свердловској позоришној школи, а касније се усавршавао на чувеном Књижевном институту "Горки" у Москви. Почетком деведесетих година боравио је у Нјемачкој као стипендиста, гдје је био ангажован у хамбуршком позоришту "Дојче шаушпил хаус" (Деутсцхес Сцхауспиелхаус).
Током богате каријере написао је више од 120 драма које су преведене на 20 свјетских језика. Публика на Балкану га најбоље познаје по насловима као што су:
"Кокошка"
"Праћка"
"Мурлин Мурло"
"Бајка о мртвој царевој кћерци"
Миљеник бањалучке и београдске публике
Кољада је био чест и радо виђен гост у региону. Својим радом оставио је дубок траг на београдском БИТЕФ-у, гдје је гостовао три пута, укључујући и јубиларно 50. издање фестивала 2016. године.
- За мене је БИТЕФ ново дисање. Живим у провинцији гдје људи често желе само класику, али овдје осјећам да је публика васпитана да разумије нови позоришни језик - говорио је тада Кољада.
Његов најизвођенији комад "Кокошка" игран је на српским сценама дуже од деценије пред пуним салама, а у режији Предрага Штрбца играо је у Народном позоришту Републике Српске.
Сам аутор је вјеровао да је тајна његовог успјеха у томе што је писао о "малим", обичним људима. Нјегова филозофија била је јасна: људима су потребне комедије у којима су скривена важна питања, како би се кроз смијех на крају ипак мало и заплакало.
