Влада Српске од Савјета министара тражи да обезбиједи средства за евакуацију грађана; Амиџић одмах реаговао (ВИДЕО)
Влада Републике Српске захтјева, од Савјета министара, да ангажује све неопходне ресурсе, ради безбједног повратка наших грађана са подручја Блиског истока.
У складу са одлуком Владе, реаговао је министар Срђан Амиџић, рекавши да ће Министарство финансија и трезора обезбиједити средства за повратак наших грађана из угрожених подручја Блиског истока.
Очекује подршку осталих министара јер, истиче, институције БиХ финансирају Република Српска и Федерација, а брига о грађанима и хуманост морају бити на првом мјесту.
Држављани БиХ "заробљени" у Дубаију мораће још да причекају на свој лет јер је број дозвољених летова смањен због безбједносних услова.
Отказана су 74 лета међу којима и за Сарајево. Амбасадор БиХ у Уједињеним Арапским Емиратима Бојан Ђокић, за РТРС каже да је у Дубаију тренутно око 1.400 држављана, који су безбједни и добро снабдјевени.
- Синоћ сам имао састанак са људима из амбасаде Емирата који су ме увјеравали да ће људи који су остали у транзиту овдје и који су већ имали своје туристичке аранжмане, да ће им ти аранжмани бити покривени док су овдје. Ми имамо и друге паралелне канале да збринемо те људе уколико дође до тога да остану без тог смјештаја - навео је Бојан Ђокић, амбасадор БиХ у УАЕ.
Након неколико дана неизвјесности, авион "Ер Србије" из Шарм ел Шеика евакуисао је из Израела држављане Србије, међу којима и путнике из БиХ, Сјеверне Македоније, Црне Горе и Хрватске.
Авионом компаније "Флај Дубаи" у Београд је стигла још једна група држављана Србије евакуисаних из Дубаија иако је лет био под знаком питања због иранског напада дроновима и удара на амерички конзулат .
- Од тада креће потпуни хаос. Наш лет је обрисан са табле. Више пута нам је речено да лет не постоји и да напустимо аеродром. Ипак, остали смо сложни и одлучили да чекамо - рекао је Вук Брајовић, тениски новинар.
Авио-превозници додатно су погођени и варирањем цијена нафте, а затварање ваздушног простора над већим дијелом Блиског истока их приморава да бирају дуже и скупље руте, посебно на линијама између Азије и Европе.
Затварање Ормуског мореуза, кроз који пролази око 20 одсто свјетске трговине нафтом, отворило је питање дугорочних посљедица по свјетску економију. Ако криза потраје, појашњавају стручњаци, могло би да буду горе него што је то било током економске кризе 2008. године када је барел достигао 147 долара.
- Иранска нафта путује сва за Кину, ту је огромна производња нафте, тако да европска тржишта, сва свјетска тржишта су дијелом зависна од пролаза кроз Ормуски мореуз и због тога утицај је огроман. Велики су поремећаји ако ово настави, главно питање је колико ће да траје - упозорио је Никола Рајаковић, предсједник Савјета енергетичара Србије.
Повећање цијена нафте и гаса повлачи и цијене у свим секторима, али то се не би требало десити “преко ноћи“, појашњавају стручњаци.
Директор Електропривреде Српске Лука Петровић подсјећа да ни наши простори нису имуни на глобална економска кретања.
Упозорава и да би поремећаји на тржишту енергената могли додатно утицати на цијене и стабилност снабдијевања електричном енергијом.
- Повећавају се цијене јер неко има гаса, неко нема, а када немате у довољним количинама, цијене иду горе, а трошкови, примјера ради, ископи угља су скупљи за ону вриједност за коју се повећава нафта која је потребна за експропријацију рудника, за машине - истакао је Петровић.
Цијена нафте марке Брент, за сада, пала је за 50 центи, или 0,6 одсто, на 80, 90 долара по барелу након што је раније током трговања достигла максимум од 84,48 долара.
Резерви и сировина за сада има, али времена мањка.
Стање на глобалном економском тржишту зависи од трајања сукоба чији се крај по свему судећи још не назире.