Немања Томашевић 15 часова напуштао Иран: Имао сам опције, останак или ризична евакуација (ВИДЕО)
Немања Томашевић проживио је драматичне тренутке током ескалације сукоба у Ирану, из којег је успио побјећи након бомбардовања. Фудбалер Гол Гохара каже да је до викенда све дјеловало нормално. У четвртак су играли у Табризу, на сјеверу Ирана, а у суботу ујутру су га пробудиле ракете и бомбе након чега је одлучио да аутобусом напусти Техеран.
- У том тренутку, нисмо билио свјесни да је почело ракетирање. Ми смо се пробудили, чули смо детонацију. Први дан, у суботу, није било много удара. Међутим, други дан то је кренуло доста интезивније. Ја сам се срећом задесио са мојим пријатељем из Грчке, који је кондициони тренер у клубу. У том тренутку, имали смо двије опције, да ли да останемо у стану и чекамо евакуацију или и да прихватимо ту опцију да идемо аутобусом ка турској граници са момцима из друге екипе – из Персополиса. Ми смо се одлучили за ову другу и хвала Богу, све је испало како треба - каже нам Томашевић.
Пут према граници са Турском, значио је излазак из ратне зоне, али није било нимало једноставно. Путовање је трајао је чак 15 сати, а неизвјесност је трајала све до изласка из земље.
- Постајао је тај ризик, јер није лако да путујете друмским саобраћајем у току напада. Било је ту неких проблема, пар пута су нас заустављали, али све смо то успут рјешавали. На иранској граници су нам рекли у једном моменту да не можемо да изађемо из државе, али смо успјели и то да ријешимо. Два дана нисам спавао како треба, заборавио сам и да ли сам јео - додаје Томашевић
Томашевић није успио да ступи у контакт са клубом из Сирџана, а послије свега, тешко да ће лига бити настављена.
- Колико знам, интернет у Ирану тренутно није у функцији. Мислим да чак не раде ни мобилне мреже за поруке и позиве, тако да немам комуникацију са њима. Све што пратим, пратим из медија. Морам да видим каква ће сада бити ситуација са уговором што се тиче ФИФЕ и правилника. Консултоваћу и адвокате, покушати да контактирам клуб. Имам уговор са Гол Гохаром до маја - каже Томашевић.
Ипак, за пола године проведених у Ирану, о саиграчима, клубу има само лијепе ријечи. Гол Гохар из Сирџана је основан 1997. Све до 2019. такмичили су се у нижим лигама.
У посљедњих шест година, клуб улаже у инфраструктуру и играче. Осим Томашевића, од странаца у екипи су бразилски голман Маркос Миранда те двојица играча из Габона.
- Први пут када сам отишао у Иран, моја екипа је гостовала у граду Ширазу. Тамо игра Фажр Сепаси. Како још нисам стекао првао да наступам, утакмицу сам гледао са трибина, а на стадиону је било 55 хиљада људи. Заиста, невјероватно је кад играте пред толиком публиком. Људи тамо обожавају фудбал. Иран је фудбалска земља. На крају, послије свега, драго ми је што сам отишао, упознао нову културу. Гол Гохар је тренутно 4. на табели, а до прије два - три кола, били смо први. Побиједили смо Персополис, Естегал, то су историјски резултати за овај "мали клуб". Жао ми је што се се ово издешавало, што је првенство прекинуто, јер су пред нама биле утакмице против релативно лошијих екипа, из доњег дијела табеле, тако да би сигурно били у конкуренцији за шампионску титулу. Играли смо лијеп и добар фудбал, мимо свих очекивања - истиче некадашњи фудбалер Слоге из Добоја.
Иран је огромна држава, а град Сирџан се налази на крајњем југу државе, тако да путовања на утакмице, нису једноставна. Због тога је већина играча Гол Гохара у Техерану, гдје тренира, а у Сирџан долазе дан прије утакмице, авионом.
- Сирџан је град од неких 300 хиљада становника, али то је типчни "пустињски град". Није баш функционалан за неки живот на који смо ми Европљани навикли. Зато смо стационари у Техерану. Е сад, када се игра утакмица у Сирџану, путује се дан раније. Кад гостујемо, остајемо три, четири дана у том граду и путујемо на сљедеће гостовање. Звучи мало компликовано, али у ствари је све добро организовано - појаснио је Томашевић.
Најпопуларнији клубови у Ирану су Естегал, Персополис и Сепахан.
Тренер Естегала је Португалац, Рикардо са Пинто, некадашњи шеф струке Црвене звезде, а за овај клуб из Техерана игра и Мунир ел Хадади, некадашњи фудбалер Барселоне.
„ Један Мунир Ел Хадади да дође у Естегал, мислим да све говори. Он је у најбољим годинама, и изабрао је да дође у ову лигу, Сигурно има и врхунски уговор. Лига уопште није за потцјењивање. Ви када играте против тих играча, стварно видите да је то један огроман квалитет. Њихови клубови биљеже јако добре резултате у азијској Лиги шампиона а и то нешто говори. За Персополис, Естегал и Сепахан па и за Тракгтор навијају милиони навијача. То су огромни клубови за њихове приолике“
Немања Томашевић је један од двојице српских играча који играју у Ирану. Александар Седлар је дефанзивац Трактора из Табриза.
- Ацо је мој друг, чујемо се свакодневно. И он се хвала Богу извукао на вријеме, Њему је било мало лакше, јер је Табриз близу границе са Турском - закључио је Томашевић
Немања Томашевић је прве фудбалске кораке направио у Фамосу. Прошао је омладинску школу Црвене звезде. Играо је за други тим Рапида, у БиХ је носио дрес добојске Слоге, тузланске Слободе, Тузла Ситија и Сарајева. У Србији је играо за Смедерево, ТСЦ и Радник из Сурдулице. Једно вријеме је прово и у Словенији. 26. годишњи Томашевић тренутно одмара у родном Источном Сарајеву.
Разговарао Александар Колунија.