Нафта најскупља од октобра 2023: Барел достигао 90 долара и нема назнака да ће бар стагнирати (ВИДЕО)
Још један глобални тектонски поремећај Европа гледа из прикрајка. И слично као и са руско-украјинским ратом, њене политичке одлуке осјетиће њени грађани на свом новчанику. Предсједник Србије Алекандар Вучић упозорава да се то не односи само на Европску унију већ на цијели континент. Каже да су Сједињене Државе, да би се колико-толико стабилизовала цијена нафте на свјетском тржишту, дозволиле земљама попут Индије да увозе руску нафту, како би се компензовала блокада у Персијском заливу. Вучић објашњава да је ово додатан економски шок за Европу, која се каже није снашла, а да још горе пролази Србија.
- Па зато што ће сви сада прихватити руску нафту, сем Европе. Зато што ће Азија, Африка, Америка да прихвата руску нафту док се не ријеши сукоб у Заливу, Европа неће. Зато што то јесте значајан кеш прилив за Руску федерацију. Европа неће да им да шансу да се економски опорављају, али ћемо због тога као Европа и да страдамо. И сад замислите, Американци су рекли, нема санкција, пустите преко Украјине кроз Дружбу нафту за Мађарску и Словачку, можда и неку другу земљу, Аустрију. А не, не, ми сад нећемо да пустимо, иако ви Американци немате више санкције према руској нафти. Нећемо јер имамо европске санкције - нагласио је Александар Вучић, предсједник Србије.
Да су енергетска тржишта у озбиљној турбуленцији потврђују и стручњаци. Професор Велимир Лукић истиче да је ситуација у Персијском заливу без преседана, јер су управо у том региону концентрисана највећа свјетска нафтна поља.
- Ако знамо да се четири од пет највећих нафтних поља у свијету налазе управо на рубовима Персијског залива, онда можемо да закључимо да је оно што се сада дешава у Персијском заливу заиста ситуација какву никада раније нисмо видјели - поручио је професор Велимир Лукић.
Европљани су стављени са стране и у војном смислу. Јасно је да су за операцију знали само САД и Израел. Све то додатно усложњава ситуацију у бриселској бирократији.
- Европљани су хтели да буду изван те приче. Онда се десио обрт, зато што је Иран кренуо да гађа базе, рецимо француске у Абу Дабију, на Блиском истоку, а потом и британску базу на Кипру, па су се Европљани посредно нашли у том рату. У првом тренутку имали смо заједничко саопштење Њемачке, Француске и Велике Британије и чинило се да су брзо реаговали и заузели став. Међутим, све што је услиједило након тога водило је ка различитим погледима - рекао је Слободан Зечевић, директор Института за европске студије.
Ситуацију додатно компликује отворена пријетња из Ирана. Замјеник иранског министра спољних послова Маџид Тахт-Раванчи поручио је европским и другим земљама да ће бити легитимне мете ако се буду укључиле у рат против Ирана. А то отвара опасност од терористичких напада на тлу Европе. Знају то и у МУП-у Српске. Министар Жељко Будимир упозорава у БиХ сигурно има прикривених радикализованих ћелија које у одређеном тренутку могу да буду активиране.
- Да ли постоје одређене везе са појединим елементима у Федерацији Босне и Херцеговине које сежу још из рата? Да. Скоро ниједан терористички напад у Европи који се догодио није био без неке везе са такозваном "босанском везом". Од напада 11. септембра, преко напада у Француској и даље - нагласио је Жељко Будимир, министар унутрашњих послова Републике Српске
Оно што, барем економски, даје мало наде јесу процјене појединих представника нафтне индустрије да би раст цијена енергената могао бити привремен. Амерички милијардер и власник нафтне компаније "Јунајтед рефајнинг компани" Џон Кациматидис оцјењује да је тренутни скок цијена горива посљедица краткорочне нестабилности изазване ратом. Сматра да би цијена нафте могла у наредним данима достићи и 100 долара по барелу, али би, како тврди, могла једнако брзо да падне уколико се ситуација у Ормуском мореузу стабилизује и поново успостави транспорт нафте. Кациматидис ,савезник Доналда Трампа, потрошачима је поручио: стрпите се још мјесец дана.