Прошле године у 479 оружаних инцидената убијено 15 лица
Епилог оваквих инцидената је шест случајева самоубиства, те 69 лица која су била изложена директној пријетњи.
Стручњак за безбједност Сафет Мушић упозорава да се већина тешких кривичних дјела почини нелегалним оружјем, које остаје изван система и потиче из ратних залиха које никада нису у потпуности прикупљене, затим кроз регионално кријумчарење, а дио циркулише унутар криминалних мрежа.
Он наводи да подаци Платформе за праћење оружаног насиља потврђују да је ријеч о безбједносном изазову, те истакао да забрињава употреба ватреног оружја у конфликтима, породичном насиљу и обрачунима унутар криминалног миљеа.
Мушић за "Дневни аваз" наводи да, од процијењених више од милион комада ватреног оружја у рукама грађана, знатан дио није регистрован, а када се то упореди са бројем становника, то је приближно 30 комада оружја на 100 становника, што је изнад европског просјека.
Он указује да је тржишна доступност релативно лака, а цијене на црном тржишту су ниске у поређењу са западноевропским државама, што додатно снижава праг за набавку.
Подаци Платформе за праћење оружаног насиља, Центра за контролу малог и лаког оружја у Југоисточној и Источној Европи, који функционише као заједничка иницијатива УНДП-а и Регионалног савјета за сарадњу, показују да је лани у Југоисточној Европи пријављено укупно 3.511 инцидената са ватреним оружјем.
У тим инцидентима убијено је 119 лица, 326 рањено, а 415 било изложено директној опасности.