Пад индустријске производње у Њемачкој због цијена енергената
Према подацима Дестатиса, њемачка индустрија не показује знаке опоравка од почетка 2026. године, а производња је опала чак и прије него што су САД и Израел покренули нападе на Иран.
Пад је посебно погодио енергетски интензивне индустријске гране.
Дестатис је као области највише погођене издвојио производњу металних производа и фармацеутску индустрију.
- Такође, погођена је производња рачунарских, електронских и оптичких производа, уз мјесечни пад од седам до 12 одсто - наводи Дестатис.
Њемачки медији и званичници су као кључни фактор привредног успоравања које је погодило највећу економију ЕУ посљедњих година навели високе цијене енергената.
Њемачка, која се ослањала на Русију за 55 одсто свог природног гаса, претрпјела је тежак ударац након што се Берлин придружио санкцијама Запада Русији 2022. године.
"Билд" је у октобру прошле године објавио да су цијене електричне енергије и гаса порасле за 14 односно 74 одсто од 2022. до 2025. године. Одлука о одустајању од јефтиног увоза руске енергије одиграла је главну улогу у успоравању економије, која се смањила 2023. и 2024. године – први узастопни годишњи пад од почетка 2000-их.
Савезна агенција за запошљавање упозорила је у децембру на кризу незапослености повезану са економијом. Према подацима Агенције, чак ни добро квалификовани радници више нису у потпуности заштићени од незапослености.
У јануару је Њемачка привредна комора навела високе трошкове енергије као један од кључних фактора који стоје иза алармантно великог броја банкрота.
Статистика још није укалкулисала посљедице најновије ескалације на Блиском истоку, наводи "Раша тудеј".
Америчко-израелски напади на Иран, који су изазвали одмазду Техерана, значајно су повећали ризике за бродове који пролазе кроз Ормуски мореуз. Цијене "брента" достигле су врхунац од готово 120 долара по барелу, а цијене природног гаса у ЕУ су се готово удвостручиле.