Предавање основцима поводом 30 година од егзодуса сарајевских Срба; Његовати културу сјећања
Егзодус, који је почео 1992. године, а завршио 1996., основци не памте.
О њему се не пише у школским књигама, али се говори у оквиру обиљежавања овог важног датума.
Како би данашњи ученици знали праву страну приче и убудуће исту бранили и преносили, неопходно је говорити о томе и током редовних школских активности, сматрају иницијатори.
- Егзодус је настао 1992. године, када су Срби почели с исељавањем из центра, а завршио 1996. када су сарајевски Срби, с оних општина које су припале Федерацији, морали да напусте та подручја. Били смо тужни, али и радосни, јер смо дошли на слободну српску територију. Оно што смо жељели то смо и остварили, добили смо нашу Републику Српску - рекао је Дејан Галинац, шеф Кабинета начелника општине Источна Илиџа.
Требало се о егзодусу говорити и раније, сматрају историчари, али додају да никад није касно почети с писањем праве и једине истине о прогону сарајевских Срба.
- Са основном поруком, не да бисмо се неком светили, већ да нам се то не дешава. Ту је одговорност и државе и друштва комплетног, можда је ово сад дошло након толико времена, али боље икад него никад. Ако смо озбиљан народ и нација, култура сјећања мора да нам је приоритет, то је оно што чини један народ, културу, остало долази само по себи - навео је Миљан Максимовић, историчар.
Управо на подручју општине Источна Илиџа живи највећи број избјеглих сарајевских Срба, чија дјеца данас сједе у клупама основних школа, како у овој општини, тако и у осталих шест градских општина Источног Сарајева.